MAŠINSKO-ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA

Geneza, razvoj i sudbina Mašinsko-elektrotehničke škole vezana je za posleratnu izgradnju Kruševca i okoline. Za potrebe fabrike vagona 14. oktobar, koja je zapošljavala i do 8.000 radnika, trebalo je školovati stručne kadrove metalske i mašinske struke.

Prvom petoletkom je nastala industrijska škola. Zgrada i radionice i danas se nalaze na samom ulazu u fabriku, ali imaju drugu namenu. Škola je pod rukovodstvom prosvetnog radnika Mileta Dželebdžića ubrzo postala "ogledna" u republici.

Elektro - struka se školovala pri Školi učenika u privredi ( danas Dom Omladine).Tiodor Simonović je jedini stalni nastavnik škole.

Tehnička škola formirana je 1959. godine. Posao organizovanja i rukovođenja obavljao je Miško Stražmestar.

Stvaranjem velikih obrazovnih centara po Srbiji, 1968. god. u Kruševcu je formiran Obrazovni tehnički centar, a od tri prethodno navedene škole. Centar je sa hemijskom i krojačkom strukom školovao preko 2500 učenika. Da bi učenici imali pristojne i radne uslove za obavljanje praktične i teorijske nastave, prvi direktor Centra, mašinski inženjer Nastas Jakšić uz pomoć opštine i Republike izgradio je današnju školu sa salom za fizičko vaspitanje i "zavodskom " zgradom.

Od tog trenutka nastaju zlatni dani OTC"Veljko Vlahović", kako je škola preimenovana. U mašinskoj struci radili su najbolji mašinski inžinjeri. Praktičnu nastavu obavljali su doajeni industrijske škole.

Na festivalima rada omladine Jugoslavije Centar je osvajao uglavnom prva mesta i bio vodeća škola u Jugoslaviji. Po tom kriterijumu dobili smo pravo organizacije, domaćina Festivala rada 1975. god. Upravo tada sklopili smo pobratimstvo sa sličnim centrom iz Splita " Mato Golem", koje je trajalo do raspada SFRJ.

Godine 1979. KPZ grada registrovala je u Centru Kulturno umetničko društvo sa pet . Najbolje rezultate u radu Društva postizali su recitatori takmičeći se širom Jugoslavije. Folklorna imala je najviše javnih nastupa. Imali smo svoj orkestar, svoje ozvučenje i narodnu nošnju. Škola je izdavala svoj list "Veljko", u kome su redakciju činili učenici, a urednik je bio prof. književnosti Dragoslav Gavrilović.

Za potrebe učenika škola je formirala zdravstvenu službu u prostorijama škole. Lekar i zubar radili su u radnom vremenu škole.

Početkom osamdesetih godina u školi je počela ekspanzija elektro struke. Primljena su dva stalna radnika elektro inžinjera i povećan je broj odeljenja. Danas se broj nastavnika i profesora ove struke povećao na oko 20.

Prateći situaciju u privredi, škola je počela da obrazuje i kadrove za saobraćajnu struku. Danas bivši učenici ove struke obrazuju mlade generacije.

Mašinsko-elektrotehnička škola u Kruševcu, sa sigurnošću možemo reći, prati sva društvena događanja, privredna kretanja, promene u obrazovnom sistemu i sa uspehom, se uklapa u nove tokove. Zato se učenici i roditelji opredeljuju za ovu školu. Oni znaju da će posle završene ove škole imati odgovarajuće znanje i stručno obrazovanje, a samim tim i sigurniju i svetliju budućnost s obzirom na postojeće stanje u društvu.