MAŠINSKO-ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA - Kruševac

Ulaz u Galis

Генеза, развој и судбина Машинско-електротехничке школе везана је за послератну изградњу Крушевца и околине. За потребе фабрике вагона 14.  октобар, која је  запошљавала и до 8.000 радника, требало је школовати стручне кадрове металске и машинске струке.

Првом петолетком је настала индустријска школа. Зграда и радионице  и данас се налазе на самом улазу у фабрику, али имају другу намену. Школа је под руководством просветног радника Милета Џелебџића убрзо постала „огледна“ у републици.

Електро – струка се школовала при  Школи ученика у привреди ( данас Дом Омладине).Тиодор Симоновић је једини стални наставник школе.

Техничка школа формирана је 1959. године.   Посао организовања и руковођења обављао је Мишко Стражместар.

Стварањем великих образовних центара по Србији, 1968. год. у Крушевцу је формиран  Образовни технички центар, а од три претходно наведене школе. Центар је са хемијском и кројачком струком школовао преко 2500 ученика. Да би ученици имали пристојне и радне услове за обављање практичне и теоријске наставе, први директор Центра, машински инжењер  Настас Јакшић уз помоћ општине и Републике изградио је данашњу школу са салом за физичко васпитање и „заводском “ зградом.

Од тог тренутка настају златни дани  ОТЦ“Вељко Влаховић“, како је школа преименована. У машинској струци радили су најбољи машински инжињери. Практичну наставу обављали су  доајени индустријске школе.

 

На фестивалима рада омладине Југославије Центар је освајао углавном прва места и био водећа школа у Југославији. По том критеријуму добили смо право организације, домаћина Фестивала рада 1975. год. Управо тада склопили смо побратимство са сличним центром из Сплита “ Мато Голем“, које је трајало до распада СФРЈ.

Године 1979. КПЗ града регистровала је у Центру Културно  уметничко друштво са пет . Најбоље резултате у раду Друштва постизали су рецитатори такмичећи се широм Југославије. Фолклорна  имала је највише јавних наступа. Имали  смо  свој оркестар, своје озвучење и народну ношњу. Школа је издавала свој лист „Вељко“, у коме су редакцију чинили  ученици, а уредник је био проф. књижевности  Драгослав Гавриловић.

За потребе ученика школа је формирала здравствену службу у просторијама школе. Лекар и зубар радили су у радном времену школе.

Почетком осамдесетих година у школи је почела експанзија електро струке. Примљена су два стална радника електро инжињера и повећан  је број  одељења. Данас се број наставника и професора ове струке повећао на око 20.

Пратећи ситуацију у привреди, школа је почела да образује и кадрове за саобраћајну струку. Данас бивши ученици ове струке образују младе генерације.

Машинско-електротехничка школа у Крушевцу, са сигурношћу можемо рећи, прати сва друштвена догађања, привредна кретања, промене у образовном систему и са успехом, се уклапа у нове токове. Зато  се ученици  и родитељи опредељују за ову школу. Они знају да ће после завршене ове школе имати одговарајуће знање и стручно образовање, а самим тим и сигурнију и светлију будућност с обзиром на  постојеће стање у друштву.