About ŠKOLA ZA OSNOVNO MUZIČKO OBRAZOVANjE "MILENKO ŽIVKOVIĆ"

This author has not yet filled in any details.
So far ŠKOLA ZA OSNOVNO MUZIČKO OBRAZOVANjE "MILENKO ŽIVKOVIĆ" has created 318 blog entries.

UPISI

MUZIČKO ZABAVIŠTE - DO 30 POLAZNIKA

MOGUĆNOST UPISA IMAJU KANDIDATI KOJI U TOKU ŠKOLSKE 2014/15. NAVRŠAVAJU 5 ILI 6 GODINA.
ROK ZA UPIS: 29.08.2014.GOD.

PRIPREMNI RAZRED – DO 20 POLAZNIKA

MOGUĆNOST UPISA IMAJU KANDIDATI KOJI U TOKU ŠKOLSKE 2014/15. NAVRŠAVAJU 7 I 8 GODINA.
OBAVEZANO POLAGANjE PRIJEMNOG ISPITA KOJI ĆE SE ODRŽATI:

MUZIČKO PROLEĆE

U ponedeljak 02. juna 2014.godine, na takmičenju "Muzičko proleće" koje se održavalo u Smederevskoj Palanci nastupali su učenici sa odseka solo pevanja u klasi nastavnika Nenada Milovanovića i postigli sledeći plasman: David Pavlik, učenik I razreda dobitnik je III nagrade i učenica II razreda Jelisaveta Miletić, dobitnica je II nagrade.

TAKMIČENJE „SLAVENSKI“

Na pijanističkom takmičenju "Slavenski" održanom u Novom Sadu od 29-31. maja 2014. godine, učenica II razreda klavira, Tara Živković, u klasi nastavnice Dragice Stanojević, dobitnica je I nagrade sa osvojenih 95,20 poena.

Klasična muzika pozitivno utiče na razvoj mališana

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Londonu pokazalo je da deca koja u ranom detinjstvu imaju priliku da slušaju klasičnu muziku u kasnijem toku života imaju bolje razvijene socijalne veštine, samodisciplinu i koncentraciju.

Suzan Halam, profesorka muzičke psihologije, bila je na čelu studije koja je ispitivala uticaj klasične muzike na dalji razvoj deteta kroz seriju eksperimenata razvijenih od strane kompanije “Apollo Music Projects”. Naime, eksperimenti su se, zapravo, sastojali od programa koji su podrazumevali upoznavanje mališana uzrasta od sedam do deset godina s ovom muzikom i njenim kompozitorima.

Program je sačinjen tako da je svaka grupa učesnika bila u prilici da prisustvuje časovima prilagođenim uzrastu dece, pri čemu su se upoznavale s različitim instrumentima i muzičkim konceptima. Muzičari bi, pre sviranja, objasnii mališanima na šta bi trebalo obratiti pažnju, a nakon koncerata su razgovarali s njima o muzici i instrumentima. U programu kompanije “Apollo Music Projects” učestvovalo je 4.500 dečaka i devojčica, dok je koncertima I razgovorima prisustvovalo ukupno 22.000 mališana.

Rezultati do kojih su istraživači došli pokazali su da klasična muzika ima iznenađujuće blagotvorno dejstvo na razvoj socijalnih veština kod dece. Mališani koji su je slušali kao mlađi pokazali su bolju sposobnost za slušanje osećanja i potreba drugih, a poznato je da su takva deca oštroumnija i da imaju niži rizik za nastanak demencije u kasnijem toku života.

Takođe, nastavnici koji su pratili razvoj mališana za vreme trajanja programa u okviru kog je ovo istraživanje sprovedeno primetili su napredak u poznavanju maternjeg jezika (engleskog) kog dečaka i devojčica koji su učestvovali u studiji.

Najzanimljivij rezultati do kojih je tim profesorke Halam došao su oni koji pokazuju da slušanje muzike različitih kompozitora utiče na različite aspekte života: autori poput Dmitrija Šostakoviča, Feliksa Mendelsona i Ravela mogu unaprediti ponašanje deteta važno za socijalnu interakciju s drugima i učiniti ga pažljivijim “slušačem”, dok muzika koju su komponovali MOcart i Betoven poboljšavaju koncentraciju i podižu nivo samodiscipline deteta.

Razvoj muzikalnosti kod dece predškolskog uzrasta

Još dok je u stomaku, dete počinje da razvija ljubav prema muzici. Pogledajte kroz koje faze u svetu ritma i zvuka mališani prolaze i kako im roditelji mogu pomoći da razviju muzikalnost.

Uz pomoć muzike, dete će lakše razumeti sebe i svoj odnos sa drugima, i uspostaviti vezu između doma, škole i okoline. Roditelji na razne načine mogu podstaći razvoj divnog odnosa dece i muzike i pomoći im da iskoriste svoj potencijal.

Od rođenja pa do polaska u školu svoj odnos prema ritmici i zvukovim deca iskazuju na razne načine.

Pre rođenja

Plod je u 20. nedelji nakon začeća u stanju da čuje zvuke.


Šta vi možete da uradite?

Pevajte i svirajte svojoj nerođenoj bebi.

Od rođenja do 18 meseci

-Od začeća pa do 18. meseca beba se ubrzano razvija, a njena reakcija na muziku je od ogromnog značaja za njen sveukupni razvoj.

-Neposredno nakon rođenja, bebe mogu da čuju visoke tonove i da budu umirene niskim. Takođe su u stanju da lociraju zvuk ispred sebe. Trgnuće se ukoliko čuju iznenadan, jak zvuk.

-Sa četiri nedelje, više će im odgovarati visoki tonovi i počeće da reaguju na vaš glas. Počeće da razlikuju da li zvuk dolazi spreda ili otpozadi.

-U trećem mesecu, aktivno odgovaraju na muziku - tako što, na primer, počinju da se ljuljaju ili se okreću prema izvoru zvuka i počinju da pevaju samoglasnike, poput: «Aaaa», «Eeee» i «Oooo».

-U dvadesetoj nedelji, počinju da prepoznaju glasove i odgovaraju drugačije na one koji su im nepoznati.

-Kada napuni 28 nedelja, dete je u stanju da se okreće prema zvuku koji dolazi odozgo i odozdo, kao i da prepoznaje pesmice.

-Sa šest nedelja, počinju da imitiraju zvukove, poput: «Bu!»,  «La!»

-Sa devet meseci, reaguju na poznate pesmice.

-Njihovo pevanje može da prati poznatu melodiju.

-U uzrastu od godinu dana, bebe gube sposobnost da čuju visoke zvukove, ali počinju da otkrivaju muzičke ritmove i da same proizvode zvukove - lupkajući predmetima koji su oko njih.

-Neke bebe izgovore prve reči već u osmom mesecu. Mnoge počinju da pričaju u periodu oko 18. meseca, dok je nekim bebama potrebno i malo duže vremena. Ukoliko pevate sa vašom bebom, možete znatno da ubrzate ovaj proces.

Šta vi možete da uradite?

-Učinite da muzika postane deo bebine svakodnevice.

-Kada beba pravi zvukove, odgovorite joj na isti način.

-Uhvatite bebine ručice i pljeskajte na ritam neke jednostavne pesmice.

-Pevajte i plešite zajedno.

-Bebe vole ponavljanje. Pevajte njenu omiljenu pesmicu nebrojeno puta.

 

Vaše dete u svetu muzike

Muzika ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta.

Zašto je bavljenje muzikom važno za dete?

*Muzika ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih sposobnosti, od kojih će imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju.

*Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada dete uči da svira, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti,  naročito domen apstraktnog mišljenja. Ona utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte.

*Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike se poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima - upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-vremensko rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece.

*Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju «bistrije» i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta,  muzička aktivnost može da se koristi kao terapija, jer omogućava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha. 

Mladi Virtuoz 2014

Na takmičenju "Mladi virtuoz" koje se održavalo u Beogradu u MŠ "Petar Konjović" od 23-25. maja 2014. godine, takmičili su se učenici flaute, violončela, harmonike i klavira i postigli sledeće rezultate: Nada Aksentijević, učenica I raz. flaute u klasi Danijele Jovčić, osvojila je II nagradu sa 86,00 poena. Tijana Živanović, učenica III raz. violončela u klasi nastavnika Nemanje Markovića, dobitnica je III nagrade sa 76,50 poena. Učenik II raz. harmonike Nemanja Mladenović u klasi nastavnice Ivane Živanović, dobitnik je III nagrade sa 77,00 poena. Učenici klavira u klasi nastavnice Dragane Ristić postigli su sledeće rezultate: Julija Mihajlović, učenica I raz. klavira dobitnica je III nagrade sa osvojenih 75,00 poena i Viktor Ristić, učenik II razreda dobitnik je pohvale. Učenica II raz. klavira, Iva Arsenijević, u klasi nastavnice Ivane Samardžije, dobitnica je II nagrade sa osvojenih 89,50 poena.
Klavirski saradnici Vladimir Stanojević i Milica Pošarac.

Saksofonijada

Na X internacionalnoj manifestaciji za učenike saksofona održanoj u Smederevu 24. maja 2014.godine u oblasti klasične muzike,oblasti džeza i muzike zasnovanoj na folklornoj tradiciji, takmičili su se učenici naše škole u klasi nastavnika Tomislava Milosavljevića i postigli sledeće rezultate: U oblasti klasične muzike, I nagradu osvojio je Nikola Lazić sa 98,33 poena. Nikola Lazić je proglašen za Laureata kategorije i Laurata takmičenja. Dobitnici prvih nagrada su i učenici, Nikola Stojković sa 91,00 poenom i Veljko Tasić sa osvojenih 92,67 poena. U oblasti muzike zasnovane na folklornoj tradiciji, učenik Igor Joksimović osvojio je I nagradu sa 96,33 poena i Pavle Pavlović sa osvojenih 96,50 poena takođe je dobitnik I nagrade i pobednik kategorije u oblasti muzike zasnovane na folklornoj tradiciji. Klavirski saradnik Milica Pošarac.

„Dani harmonike“

Na 19. međunarodnom takmičenju "Dani harmonike" koje se održavalo u Smederevu od 14-18. maja 2014. godine, učenik IV razreda Milan Đokić u klasi nastavnice Irine Milošević, osvojio je I nagradu sa 94,67 poena.

ZAŠTO BI SREDNJA MUZIČKA ŠKOLA MOGLA BITI MOJ IZBOR?

Mentor škola za naš region Muzička škola "Dr Miloje Milojević" iz Kragujevca je danas u našoj školi održala prezentaciju svoje škole pod okriljem projekta Profesionalne orjentacije. Učenici završnih i mlađih razreda imali su priliku da se upoznaju sa načinom polaganja prijemnog ispita za srednju muzičku školu, smerovima koje mogu upisati , opštim i stručnim predmetima koji se izučavaju u srednjoj muzičkoj školi, o prohodnosti na Fakultet muzičke umetnosti i ostalim fakultetima, čime se mogu baviti nakon zavšenih studija i još mnogo čemu.
Za sva pitanja na raspolaganju su bili profesori sa gudačkog,klavirskog,duvačkog,teoretskog odseka kao i sa odseka harmonike i solo pevanja.
Program profesionalne orjentacije pored toga što je obavezan u okviru Godišnjeg programa rada I Razvojnog planiranja škole ima jedan daleko važniji zadatak i cilj, a to je da deci olakša donošenje odluke prilikom izbora srednje škole.
Program Profesionalne orjentacije, jednostavno odgovora na najčešća njihova pitanja:
1. Čime želim da se bavim i da li je to moj pravi izbor?
2. Da li postoji mogućnost da upišem željenu školu?
3. Koje su moje sposobnosti I potrebe?
4. Koju školu ili smer upisati za određeni posao?
5. Da li je to realno, da li postoje eventualne prepreke?
6. I da li postoji neko alternativno rešenje?