Ваше дете у свету музике

Када је прави тренутак да се почне?

*Најважније је да дете само покаже бар мало интересовања и воље да се бави музиком, што у неким случајевима може да се испољи врло рано. Уколико не желите да часови инструмента постану само једна од досадних обавеза, најбоље је да то буде више дететова него ваша жеља, а да своје евентуалне снове о његовој светској каријери попут Стефана Миленковића - задржите ипак за себе.

*Период од друге до седме године се у психологији сматра стадијумом када се много бољи резултати учења постижу имитацијом (подражавањем) и активним учешћем, него преношењем сирових података. У овом стадијуму, дете наилази на потешкоће при усвајању компликоване музичке терминологије и разумевању појмова као што су висина и трајање тона, динамика и темпо. За озбиљно учење, дете би требало да зна слова, пожељно је и латинична, као и да броји. Такође, морало би да буде у стању да седи мирно бар двадесетак минута до пола сата, колико трају почетни часови. Имајте у виду и то да, што је дете млађе - то ћете ви морати више да учествујете у учењу. Од евентуалног присуства на часовима, до помоћи при вежбању код куће.

Како се почиње са учењем музике?

*Музику ће, наравно, ваше дете да упозна и заволи и у оквиру многих уобичајених дечјих активности - кроз певање песмица и ђускање у вртићу, уз телевизијски програм, на дечјим рођенданима... Међутим, прави озбиљан и плански улазак у свет музике, и заиста активно бављење музиком - могуће је тек уз организовано, континуирано учење свирања на неком музичком инструменту. Од тог тренутка, додир вашег детета са музиком више није препуштен случајним околностима. Дете се музици посвећује свесно, вољно, редовно, са одређеним циљем и очекиваним резултатом.

*У оквиру музичких школа постоје и тзв. музичка забавишта, у која могу да се упишу деца од пет до седам година, и која функционишу као нека врста припреме за полагање пријемног испита и улазак у музичку школу - кроз учење дечјих песмица, бројалица, игара, слушање музике и ликовно представљање музичких доживљаја.

*Веома је важно да знате да висину и квалитет музичких способности вашег детета може на прави начин да оцени само стручњак - музички педагог. Зато никако не бисте смели сами, олако да процењујете вашег малишана, јер те оцене и те како могу да утичу на његову будућност, али и самопоуздање. Једини критеријуми од којих ви као родитељ треба да пођете јесу заинтересованост и жеља вашег детета да учи да свира, као и постојање одговарајућих услова у породици - простора за вежбање, разумевања укућана и спремности да помогну када је потребно. Срећом, финансијски захтеви за почетак нису «неиздрживи» - школарина у музичким школама је прилагођена просечној платежној способности родитеља, а о набавци инструмента (који јесу врло скупи) не морате да размишљате у почетним годинама учења - многи успешни пијанисти су чак завршили факултет без сопственог инструмента.

*Важно је и да се дете на време, уз вашу помоћ, одлучи за одређени инструмент. Врло је вероватно да после пријављивања за пријемни испит неће моћи да мења одлуку, јер децу испитује посебна комисија за сваки одсек. Тако ће, на пример, за флауту то да буду наставници флауте, који имају специфичне критеријуме, а који не морају да се поклапају са критеријумима наставника виолине или клавира.

*Уколико дете не буде одмах примљено, то не значи да треба да одустане и заборави на музику. Музичке способности се константно развијају и мењају, а некада се дешава да и музички надарено дете једноставно није психички довољно зрело да покаже праве способности онда када се то тражи. Можда ће се стидети, можда ће бити збуњено и неће добро разумети питања, што је сигнал да још треба сачекати. Зато не оклевајте да поново покушате наредне године. Разговарајте са неким музичким педагогом - могуће је да би, у зависности од конкретних предиспозиција, ваше дете лакше било примљено на неки други одсек (инструмент), па је и то ствар о којој би у међувремену требало да размислите.