Propozicije, Pravilnik takmičenja, Pravilnik o radu žirija...

http://www.umbps.org.rs/

Program se sastoji od 5 radionica koje se bave različitim aspektima treme i tehnikama koje se mogu koristiti u cilju prevazilaženja treme:

• upoznavanje sa tehnikama za kontrolu treme: vizualizacija, "mentalno sviranje", "grounding" i td.;
• imaginarna razmena iskustva sa iskusnim muzičkim izvođačima putem njihovih „ispovesti";
• prepoznavanje strahova koji leže u samom korenu treme;
• dijalozi, diskusije, vođene fantazije itd..

Detaljnije informacije o radionicama mogu se dobiti u Muzičkoj školi Kosta Manojlović, u Zemunu, kod školskog psihologa , I sprat, soba 31.

http://www.kostaman.rs/upload/TremaPlakatZaSajt.pdf

Gradovi Ravena, Modena, Bolonja i Ferari u italijanskoj regija Emilija - Romagna biće domaćini 11. Festivala za mlade muzičare Evrope Allegro Mosso, koji će biti održan u proleće, od 17. do 20. maja 2012. godine. Organizatori predviđaju da će na festivalu učestvovati oko 4500 mladih muzičara koji će predstaviti ansamble, horove i orkestre muzičkih škola Srbije.

http://www.zmbss.org/srl/novosti.php?id=31

Pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, oformljena je Komisija čiji je zadatak da sačini komparativnu studiju o Umetničkim maturama u različitim obrazovnim sistemima. Komisiju vode Jasmina Đelić i Katarina Glišić (Zavod), a čine je: Mila Lacković, predsednik (ZMBŠS), Aleksandar Serdar (Fakultet muzičke umetnosti), Rosa Milić, (BŠ Luj Davičo), Jelena Medaković (Dizajnerska škola), Sanja Filipović (Fakultet likovne umetnosti), Zdravko Milinković (FLU i Nacionalni prosvetni savet).
Osnovni zadatak ove studije je da ponudi koncept Umetničke mature u Srbiji, koju će učenici umetničkih škola polagati počev od školske 2014/15.godine.
Rok za okončanje ovog dokumenta je kraj 2011. godine, nakon rezultata javne rasprave u novembru mesecu, u kojoj će učestvovati veliki broj stručnjaka iz sve tri umetničke oblasti.

http://www.zmbss.org/srl/novosti.php?id=34

najčešće se povezuje sa likom Gustava Ašenbaha iz romana Tomasa Mana Smrt u Veneciji.  

U istoimenom filmu, režisera Lukina Viskontja, Ašenbah se prikazuje kao dirigent čije se kompozicije ismevaju. Tragična usamljenost umetnika u realnom svetu i gubitak kreativnih potencijala, primarna je tema romana i njegove ekranizacije. Ašenbah u filmu dolazi u Veneciju da bi, pošto je kreativno umro, umro i fizički.

Sudbina Gustava Ašenbaha je ujedno i sudbina jedne faze evropske i svetske kulture - sjajna anticipacija onoga što se desilo i što se dešava.

Muzika u filmu koristi delove iz Mahlerovih Simfonija br. 3 i 4, pogotovo Adagietto iz Simfonije br. 5, koji, nakon toga, postaje veoma poznat i često se samostalno izvodi.

Večeri Gustava Malera, od 17. do 22. novembra, u Muzičkoj školi Kosta Manojlović, u Zemunu

http://www.kostaman.rs/upload/VelikeGodi%C5%A1njiceGustavMaler.pdf

Franc List (1811 - 1886) je bio mađarski pijanista koji je, svojim koncertom u Rimu, 1839. godine, u muzičku praksu uveo takozvani solistički koncert. Naime, do tada je na koncertima uvek nastupao veći broj izvođača.

Međutim, daleko veći značaj ima originalno stvaralaštvo ovog kompozitora od kojeg je najveći deo bio za klavir. U okviru njega, posebno mesto mesto pripada Sonati u h-moll-u, ciklusu minijatura Godine hodočašća, Transcendentalnim etidama, Mađarskim rapsodijama i tako dalje.

Na polju orkestralne muzike, List je utemeljivač naročitog roda simfonije, takozvane s i m f o n i j s k e  p o e m e (12 poema), za koju je inspiraciju crpeo iz poezije i literature. Zatim je od značaja pomenuti dva klavirska koncerta, prvi u es-, a drugi u a-dur-u i dve simfonije (Mefistova i Faustova).

''Sve što prolazi, samo je privid
Nedostupno postaje doživljaj
Neopisivo postaje stvarnost
Večno žensko uvek nas privlači!''

Iz Listove Faustove simfonije

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Liszt_Sonata_h-moll.ogg

Povodom 200 godina od rođenja, List je na programu koncerata velikana u Zadužbini Ilije M. Kolarca, u petak, 21.- i u subotu 22.10.2011. godine.

http://www.kolarac.rs/#/koncerti

Povodom  200 godina od rođenja mađarskog kompozitora Franca Lista, ambasada Mađarske u Srbiji i grad Beograd, postaviće u petak, 21. oktobra, 2011. godine,  u beogradskom parku Manjež bistu ovog kompozitora.

Bista je poklon ambasade Mađarske gradu Beogradu, a delo je vajara portretiste Katalin Gare iz Budimpešte. Spomenik je visine 170 cm, izliven je u mesingu i postavljen na postolje od granita.