ТРЕЋА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА — Београд

Гимназија је од оснивања 1891. године, па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, а једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, а од 1963. Осма београдска. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се броана плоча са угравираним натписом:

Зграда Треће београдске гимназије

подигнута 1906. године

арх. Д. Живановић и арх. Д. Ђорђевић

Зграда Треће београдске Гимназије

Због своје архитектонске i историјске vrednosti proglašena je spomenikom kulture 1964. godine kao zgrada Treće beogradske gimnazije. Iz obrazloženja Rešenja da je pod zaštitom države se vidi da je škola sagrađena u stilu akademizma sa jasno naglašenim klasicističkim elementima u bogatoj spoljnoj i unutrašnjoj plastičnoj dekoraciji. Zgrada predstavlja najbolji primerak prve najmodernije školske arhitekture sa početka dvadesetog veka po svojim konstruktivnim, funkcionalnim i stilskim odlikama.

Историја гимназије као просветне установе има много дубље корене. Почиње од 1859. године:

1859.   године за време ИИ владавине кнеза Милоша оснива се на Теразијама полугимназија, популарно названа Теразијска полугимназија.

1875.     године добија нов назив – Београдска нижа гимназија.

1891.   године Указом Министарства просвете и црквених послова Краљевине Србије добија назив Трећа београдска гимназија.

1906.   године Трећа београдска гимназија усељава се у нову, посебно за њу зидану зграду, живописно здање у Његошевој 15.

1956.   године Одлуком Секретаријата за просвету и културу Народног одбора среза Београда Трећа београдска гимназија је укинута, а у згради остају нижи разреди под називом Основна школа „Слободан Принцип – Сељо“. Касније се формира од одељења ИВ гимназије нова гимназија у Улици 1. маја (сада Генерал Жданова) и она добија име трећа београдска.

1964.    године Одлуком Скупштине општине Врачар исељава се из зграде у Његошевој Основна школа „Слободан Принцип – Сељо“, а у зграду, која је годину дана раније проглашена спомеником културе као зграда Треће београдске гимназије, усељава се новоформирана гимназија под називом Осма  београдска.

1980.   године Законом о усмереном образовању и васпитању нестаје реч гимназија и школа добија назив Образовно-васпитна радна организација преводилачке и природно-техничке струке, скраћено – ОВРО.

1987.   године Променом Закона о усмереном образовању враћа се укинута реч „школа“, па од ове године Гимназија се зове Школа културолошко-језичке и природно-математичке струке.

1990.   године најновијим Законом о средњем образовању и васпитању враћају се гимназије и Школа има опет званичан назив – Осма београдска гимназија.

1991.  године, године обележавања 100 година рада као потпуне гимназије, Одбор за обележавање стогодишњице Гимназије покренуо је иницијативу за враћање изворног имена – Трећа београдска гимназија. Одељење историјских наука САНУ и Скупштина Града подржали су ову иницијативу истичући потребу да се гимназији врати њено првобитно име. По завршеном поступку у вези са изменама и допунама Статута и добијању Решења о давању сагласности Извршног савета Скупштине Града извршен је упис у судски регистар под називом – Трећа београдска гимназија, Његошева 15.

1999.     године је додељена награда Школи за најлепшу фасаду на светској изложби у Паризу.