Историјат школе

Занимљивости из прошлости „Прве основне школе краља Петра II“ Да ли сте знали да... ... су ужичка деца на почетку 19. века (док није било школских зграда) наставу похађала у приватним кућама и у општинским канцеларијама (тако академик Љ.Симовић у књизи „Ужице са вранама“ наводи уобичајене сцене ... "ако у учионици не можете да видите школску таблу, можете да видите ткачки разбој: за време наставе, док учитељица предаје историју, њена мајка на разбоју тка ћилим. У учионици повремено можете видети чак и општинског патролџију, који је у ходнику оставио острагушу (пушка која се пунила страга, примедба Н. Б.) и фењер, а узео метлу и звоно, тако се од општинског патролџије претворио у школског послужитеља..." ... је основно образовање трајало само четири године - до 1955. када је постало осморазредно. ... је 22. децембра (1883), тј. пет година пошто је Србија на Берлинском конгресу (1878) стекла независност, Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић је одобрио да се у Ужицу, на Доњој чаршији, на плацу где је некада била медреса (основна или средња верска школа за ђаке исламске вероисповести, прим. Н.Б), изгради школска зграда. То је разлог због ког овај датум прослављамо као датум „рођења“- Дан школе. ... наша („Прва основна школа краља Петра II“) ових дана прославља 126. рођендан. Другим речима, то је најстарија школска зграда у Ужицу и изграђена је 1884. године (те године школа је обухваталасамо приземље старог дела садашње зграде). По наводима Љ. Симовића, ђаци ће те године: „...ући у у тек завршену, светлу и белу школу, чијих шест великих учионица, и две канцеларије, још миришу на креч, и чија ђачка кухиња још мирише на прве печене хлебове и прво покипело млеко“... С обзиром да је у ширем окружењу то била највећа школска зграда не ретко је називана и „велика основна школа“. ... је школска зграда у време ратова служила за смештај разних војски- у Првом светском рату Аустро-Угарске а у Другом светском рату углавном окупаторске Немачке (краће време крајем 1941, за време „Ужичке републике“ зграду су користили партизани). У тим временима учитељи су често морали да држе наставу по приватним кућама. ... је у лекарским извештајима у вези са прегледима школске деце у 19. веку често навођено да су деца „бледа и мршава“ услед „оскудне исхране и нездравих станова“... Такође и у деценијама после Другог светског рата у извештајима стоје сличне опаске, најчешће: „мршав, блед и слабо развијен“ па су ученици свакодневно били у обавези да у одређено време у реду поред бензинских буради са славинама чекају на дневно следовање рибљег уља. Честе су биле појаве вашки. За ђаке су градске власти обезбеђивале право да се одређених дана, под надзором наставника, могу купати у градској купаоници (топла вода у приватним становима је била луксуз; морала се загревати на шпорету). ... су се грађани и власти Ужица и пре неколико деценија жалили директору (тада „управитељ“) на школску децу: да кредом жврљају по зидовима градских кућа, да чупају цвеће у парковима, да остављају трагове од лопте по зидовима комшијских кућа и да „узвикују непристојне речи“ док се „играју лоптом“... ... је пре пола века (дакле, школске 1960/61) интересовање међу родитељима да упишу децу у нашу школу било толико (истини за вољу, у граду је тада било мање основних школа него данас) да јеустанова радила чак у четири смене! Настава се одвијала од 7.00 ч. ујутро па до 21.20 ч. увече. ... се школа чак и пре педесетак година (1964) могла похвалити добром техничком опремљеношћу. Тако се са поштовањем у чаршији преносило да Осмогодишњна школа „Андрија Ђуровић“ (то јој је од 1955. био званичан назив) има чак и телевизор (наравно, црно-бели). ... је у школи пре 41 годину (тј. 1969) уведено централно грејање. То је за школу био прворазредни догађај. Избацују се дотадашње пећи на угаљ и дрва. Нема више изношења пепела и никад зими довољно загрејаних учионица. ... су одлуком градских власти школе: у Качеру, пре 41 годину (тј. 1969) и у Стапарима, пре 29 година (тј.1981) прикључене нашој школи. ... се пре 33 године прешло на петодневну радну недељу (дакле, од 1977). До тада, настава се изводила шест дана у недељи (једино је недеља била „нерадна“). ... се наша школа може похвалити завидним успесима (многи од државног значаја) у најразличитимим областима ... је у школи више деценија радила ђачка кухиња. Ученици чији су родитељи били слабијег имовног стања били су ослобођени плаћања. ... је пре 26 година (прецизније, 1984), приликом прославе значајног јубилеја - стогодишњице од изградње школске зграде, почео да се користи „нови део“ школе. Те године је школа добила и Повељу Вук стефановић Караџић која се, као израз признања, додељује најуспешнијим установама у просвети, култури и уметности. ... је од пре 38 година уведена кабинетска настава (дакле, од 1971). До тада, ђаци нису „шетали“ већ су наставне дане проводили у својим учионицама. ... су пре 20-ак година (нпр. 1987) сва одељења нижих разреда (од првог до четвртог разреда) имала наставу у једној смени а одељења виших разреда су била у супротној смени. ... је укупан број ученика наше школе (наравно, са издвојеним одељењима и забавиштем) школске 1997/98. износио невероватних 1494. Истини за вољу, тај број је у школској 1991/92. износио чак 1565 ученика, али су у том периоду (1991-1994) сплетом административних околности основној школи „Андрија Ђуровић“ прикључена и нека издвојена одељења (нпр. у Мокрој Гори) која неће бити њен део у дужем периоду. Данас „Прва основна школа краља Петра II“ броји 1139 ученика. ... је „Прва основна школа краља Петра II“ једна од установа коју Ужички основци најрадије похађају. У школској 2010/11. у њој је уписано највише ђака првог разреда у граду. У чак шест одељења! Ако ђаци и наредних година буду пристизали у толиком броју биће неопходно да се школска зграда прошири. Напомена: део информација је преузет са изложбе која је организована поводом прославе Дана школе 2010/11. Изложба се може погледати у холу Прве основне школе Краља Петра II. Наставник историје Никола Бацетић