ОСНОВНА ШКОЛА "ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ-ЗМАЈ"

ИСТОРИЈАТ НАШЕ ШКОЛЕ

Историјски извори (путопис Антуна Вранчића из 1567. године) тврде да је у средњевековној Каменици школа постојала још пре доласка Турака. У периоду од 1526. до 1687. године, када су Турци запосели Каменицу – школа није радила. Православна црквена општина 1701. године у порти гради и отвара мушку школу са три разреда (букварац, чаславац и псалтирац) о чему имамо прве сачуване писане документе. Учитељ је био сам парох. 1742. године Платон Симоновић (државни саветник у Русији) осмишљава нову школску зграду која је имала учионицу и стан за учитеља, а од 1869. године стан је постао женска школа. На жалост, ова зграда сачувана тешком муком до нашег времена, иако већ деценијама под заштитом државе, непажњом је нестала (изгубила аутентичност) при реконструкцији 2004-2005. год. Издржавање школе и учитеља 1799. године је прешло у надлежност политичке општине. Од 1811. до 1864. године наставни језици у српској школи су били српски и старословенски. Надзор над Српском мушком црквеном школом је имала Карловачка конзисторија, а у периоду 1850 – 1860. надзорници Љурковић и Јовановић из Темишвара. Следеће деценије (1861-1869.) надзор опет врши Карловачка конзисторија. 1869. године установљена је црквено-школска аутономија. У учитељском стану школе отворена је женска школа, а прва учитељица је била Јелена Борић. 14.10.1874. године изабран је први школски одбор . У периоду црквено-школске аутономије од 1869. до 1875. године школу је надзирао главни школски надзорник др. Ђорђе Натошевић. Од 1. октобра 1875. године школа је била организована као женска троразредна и мушка троразредна школа у којима су предавала 2 учитеља. 1877. године у школу је уведен четврти разред. 1880. године на захтев учитеља мушке и женске школе обе се спајају у мешовита одељења. Од 1887. године школа носи назив „Хрватска опћа пучка школа“. Крајем XIX века у Каменици су радиле две школе (православна и католичка) а 25. октобра 1892. године обе се спајају у једну троразредну «Пучку школу». 15. септембра 1898. школа постаје четвороразредна и уписала је укупно 100 ученика у четири разреда и опетовницу – те се поделила у две дворазредне школе са посебним управама. 1907. године обе школе раде у новим школским зградама са по две учионице. У њима се радило све до 1961. године када је изграђен централни део данашње школске зграде. 5. маја 1915. године Аустро-угарска наређује спајање обе школе у једну четвороразредну са опетовницом под називом „Пучка школа“. 1921. године школа се помиње као «Државна народна школа», а 1929. године као «Основна народна школа – Каменица». 1930. године школа добија име по великом песнику за децу (који је последње године живота и рада провео у Каменици) и помиње се као «Државна основна школа – Чика Јова Змај – Сремска Каменица». За време Другог светског рата и окупације, у периоду 1942-1944. школа је носила назив «Државна мјешовита пучка школа – Каменица на Дунаву». Од ослобођења Каменице 23. октобра 1944. године школа је поново «Народна основна школа». 1951. године школа је прерасла у осмогодишњу школу и добила данашњи назив «Основна школа Јован Јовановић Змај». Тих година због дефицита предметних наставника учитељи су предавали и предмете старијим разредима. Почетком јуна 1958. године у част великог Змаја организован је књижевни скуп «Змајев дан» на коме су учествовали најпознатији дечји писци и сама деца. Посебно интересантан је био «Змајев карневал цвећа» који је имао и своју краљицу. «Змајев дан» се због великог значаја и лепоте претворио у Прве Змајеве дечје игре које су се деценијама наставиле и попримиле чак и међународну димензију. 1961. године школа се уселила у нову, функционалну школску зграду (централни део данашње школске зграде). 1970. године је дограђено лево крило (радионице за техничко, кухиња, купатила са свлачионицама, фото лабораторија), велика фискултурна сала и уведено је централно грејање (дотле су се у учионицама ложиле каљеве пећи). 1971. године школа је уписала 788 ученика у 29 одељења и те године је од 9. до 11. јуна организовала I сусрет Змајевих школа Југославије који је постао традиционална манифестација (сваке године у другој школи, а сваке пете (јубиларне) године се одржава код нас). 1976. године уређено је школско двориште, а касније изграђено тространо степениште у функцији трибина. 1982. године изграђено је ново крило школске зграде са савременим кабинетима и просторијама за припрему наставе (биологија, физика-хемија, историја, ликовни атеље)... 2000. године поново започето неговање играње шаха. Секцију водила учитељица Вера Стојшић – Гашпаровски а децу подучавао мајстор шаха Владимир Деже. Ученици су постизали завидне резултате на првенствима. 2001. године школа је обележила вишеструке јубилеје:

• 300 година (1701) сачуваног записа о постојању српске народне школе у Каменици
• 50 година (1951) како је Народна школа добила Змајево име
• 40 година (1961) изградње садашње школске зграде
• 30 година (1971) покретања Змајевих сусрета, Каменица јубиларни домаћин
• Испред школе је постављена Змајева биста рад вајара Љубе Кешеља.

У јесен 2003. завршена је доградња 6 учионица за разредну наставу и после 7 година (од 1996.) настава је (са три) враћена у две смене. 2004. Школско двориште је ограђено металном оградом, постављен је видео надзор, а од стране родитеља ангажована агенција за обезбеђење ученика и објекта због повећања безбедности. 2007. године отворен је продужени боравак. 2008. године у Новим Лединцима дограђена је подручна школска зграда (з a 4 учионице).Тиме је подручна школа постала осмогодишња, а отворен је и продужени боравак. 2010. почела са радом школска кухиња за куване оброке продуженом боравку. 2011. школа мења изглед (уклоњени су преградни стаклени зидови у ходницима, ходници офарбани у живе боје, продужени боравак премештен у 2 учионице засебног крила са излазом у двориште, кабинети техничког измештени из приземља на спрат). Школа је обележила вишеструке јубилеје:

• 310 година од првог сачуваног записа постојања школе
• 60 година (1951) како је Народна школа добила Змајево име
• 50 година (1961) изградње садашње школске зграде
• 40 година (1971) покретања Змајевих сусрета, Каменица јубиларни домаћин

Директори наше школе до данас : ... Милош Лукић, Ковиљка Црепулић (в.д.), Љубица Ивков, Вера Свирчевић (в.д.), Милена Станић, Бранислав Минчић, Вера Стојшић – Гашпаровски (в.д), Светлана Грујић (в.д), Јован Драча и Александра Ћирић. Кумови наше школе: 1995. Милијана и Жика Николић 1996. Софија и Срећко Марић 1997. Мирјана и Никола Лаличић 1998. Милица и Страхиња Ђаковачки 1999. Радмила и Душан Боснић 2000. Љубица и Бошко Милутиновић 2001. Борка и Бошко Вуковић (пекара „Кум“) 2002. Анђа и Борислав Берановић 2003. Милица и Зоран Бероња 2004. Мирјана и Драган Анђелић 2005. Светлана и Драган Симић 2006. Верица и Александар Парошки 2007. Радмила и Душан Аћимовић (пекара „Луса“) 2008. Мира и Раде Врга (пекара „Маја“) 2009. Данијела и Срђан Миљић (продавница „Миљић“) 2010. Татјана и Миле Драгић 2011. Соња и Раде Војновић 2012. Вера и Синиша Ћурић 2013. Светлана и Предраг Милошевић 2014. Маја и Саша Борђошки 2015. Александар Андрејевић 2016. Јелена и Милан Симеунов Школски лист „ЗМАЈЕВ ГЛАСНИК“ излази од 1973. године, тренутно једном годишње. Ученици наше школе постижу завидне резултате на такмичењима... Најбољи ученици школе - УЧЕНИЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕ којима се веома поносимо, су били: 1997/1998. Александра Ристић VIII 4 1999/2000. Немања Вујић VIII 4 2000/2001. Димитрије Радишић VIII 1 и Бојан Бабић VIII 2 2001/2002. Немања Тановић VIII 1 2002/2003. Кристина Никачевић VIII 4 2003/2004. Миња Михајловић VIII 3 2004/2005. Јован Угарковић VIII 4 2005/2006. Ђорђе Ковачевић VIII 5 2006/2007. Радмила Поповић VIII 6 и Николета Пајић VIII 3 2007/2008. Душан Бероња VIII 3 2008/2009. Радован Цигановић VIII 5 2009/2010. Тара Недељковић VIII 1 и Маша Буђен VIII 4 2010/2011. Светислав Симић VIII 2 2011/2012. Бранислав Анђелић VIII 3 2012/2013. Елена Тадић VIII 5 2013/2014. Алекса Бобар VIII 3 2014/2015 Александра Јанковић VIII 1

 

ДОПРИНЕСИТЕ И ВИ РАЗВОЈУ НАШЕ ШКОЛЕ И ОСТАВИТЕ ТРАГА У ЊЕНОМ ИСТОРИЈАТУ !!!

БИЋЕ НАМ ДРАГО ДА БУДЕТЕ НАШИ ГОСТИ И САРАДНИЦИ!

Текст и фотографије приредила Вера Стојшић-Гашпаровски