Улаз у Галис

Историјат школе

Корени музичке уметности у Крагујевцу зачети су 1831. године, када, на позив Кнеза Милоша Обреновића, у прву српску престоницу долази Јосиф Шлезингер. Шлезингер није био само капелник на кнежевом двору већ и познати стваралац тог доба. Поред композиција које је компоновао за позоришне комаде Јоакима Вујића, успео је врло брзо да окупи и заинтересује младе за музику. Само три године после његовог доласка оснива се Прво певачко друштво у Србији, сачињено од запослених у Народном суду. Друштво је свој први наступ забележило 14. октобра 1834. године када је Кнез Милош одликован од Султана. Од тог времена настајаће нова певачка друштва која ће окупљати младе интелектуалце и раднике. Хор крагујевачких професора настао је 1839. године а 1881. године Немац Фридрих Хофман, радник Војнотехничког завода, оснива певачко друштво „Шумадија“. То друштво се може сматрати школом певања, јер су млади радници „способни за песму“, пре него што би постали чланови хора, обучавани на посебним курсевима, Музичка школа у Крагујевцу основана је 19. августа 1948. године решењем Министарства просвете Србије.

Први директор је био професор Миливоје Крстић, који је Музичку академију у Београду завршио у класи Јосипа Славенског. Почела је рад са само неколико инструмената, три стручна учитеља, са несигурном материјалном егзистенцијом и честим најавама да ће бити пресељена. На првом пријемном испиту појавило се 405 кандидата и 200 их је примљено. Великим ентузијазмом тешкоће су савладане. Крагујевац 27. јула 1950. године, поред основне, добија и средњу музичку школу. Пресељењем у зграду старе Општине школа добија боље просторне услове за рад и професори и ученици са војним музичарима отварају прво послератно концертно доба у граду. Од настанка школе па до 1962. године, по одласку професора Миливоја Крстића, директори су били: Божидар Холас, Јелка Красојевић, Тома Ружић, Миодраг Савић и Драгиша Радовановић, некадашњи ученик прве генерације школе.

Деценија афирмације и великог успона Музичке школе настаје у периоду 1962 – 1973. године, када је њен директор био Слободан Лазаревић , професор из Београда. У том периоду, школа је 7 пута узастопно освајала прва места на Републичким такмичењима и Фестивалима музичких школа и проглашавана најбољом у Србији. Са педагошког становишта то доба успона обележила су два брачна пара професора, Лазаревић и Јанковић и професор Драгољуб Јовановић, када су њихови ученици хармонике, клавира и виолине, у периоду од три године, освојили 30 републичких награда.

Након 23 године постојања Музичка школа добила је своју сталну кућу. Изграђена је 1971. године средствима општине, “Црвене заставе” и Фонда за уређивање грађевинског земљишта. Педагошки успон настаје и са утемељивањем школе хармонике што ће изузетно допринети да се по звуку тог инструмента, достигнућима професора и њихових талентованих ученика, школа прочује по земљи и свету. Већ дуги низ година нема јој равне на том инструменту, а ученици одсека хармонике, донели су школи преко 1000 награда и признања међу којима и прва освојена места на најпрестижнијим европским и светским такмичењима.

После одласка Слободана Лазаревића директори су били Богољуб Димић и Миодраг Азањац, а затим више од деценије директор је био Милан Нешић, некадашњи ученик основне и средње музичке школе у Крагујевцу. Тај период обележен је трагањем за новим моделом школе са истуреним одељењима у граду и Шумадији, отварањем теоретског одсека и применом новог концепта средњег усмереног образовања. Рејтинг школе, посебно одсека хармонике, очуван је доласком Валерија Сигаљевича и Радомира Томића, који по повратку са студија из Москве постаје следећи директор и води школу наредних 18 година. То је време организовања солистичких и камерних концерата и сарадње са ФИЛУМ-ом.

Доласком Светлане Стојилковић на место директора, 2014. године, школа доживљава период модернизације и развоја и других одсека. Постављањем мр Лидије Јевремовић на место руководиоца стручног већа за соло певање, 2008. године и руководиоца Оперског студија музичке школе, 2014. године, значајне резултате постижу ученици и професори одсека соло певања, који већ проносе име школе по целом свету, доносећи бројне награде на такмичењима, настављајући студије на престижним иностраним музичким факултетима и наступајући на нашим и светских оперским сценама. Велики допринос култури Града, од 2014. године дале су поставке и адаптације оперских дела ученика и професора у оквиру Оперског студија: Евгеније Оњегин, П. И. Чајковског; Дидона и Енеј, Хенрија Персела и Фигарова женидба, В. А. Моцарта.