Menjaćemo školstvo, i to od temelja

Ministar prosvete o promeni obrazovnog sistema, novoj školskoj godini, višku prosvetnih radnika, odgovornosti direktora škola u Srbiji…

NAMERAVAM da iz temelja promenim mnoge stvari u prosveti. Mora da se vrati vrednost ocenama, da one zaista predstavljaju znanje, da se prekine uravnilovka među nastavnicima, da se i među ljudima i među školama zna ko radi loše a ko dobro, i da različito budu i plaćeni. Potrebni su nam savremeniji nastavni planovi i programi, veće uključivanje roditelja i puna odgovornost onih koji vode institucije. Ovo nije reforma za jedan mandat i jednog ministra, jer je ne počinjemo presecanjem crvene vrpce, već krećemo da radimo iz podruma.

Ovako, za “Novosti”, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević objašnjava kako je sastavljao listu pririteta kada je prihvatio da iz uspešnog privatnog obrazovnog sistema dođe u Ministarstvo prosvete, gde ga je sačekalo mnogo gorućih problema i nekoliko puta manja plata.

* Šta je prelomilo da prihvatite resor koji je “vruć krompir” svake vlade i za koji je ovog puta premijer najduže tražio rešenje?

– Kada država želi sebi boljitak, mora da krene u reforme koje počinju od obrazovanja. Premijer me je ubedio da upravo to želi. Poverovao sam i evo me ovde, u Nemanjinoj. Drugog motiva nema. Prošao sam sve stepenike u prosveti, celog života se time bavim, i u mojim godinama neke ponude se ne odbijaju.

* Za prosvetu je zainteresovano mnogo više građana nego za neke druge resore. Čini li vam se da su oči javnosti više uprte u vas nego u vaše kolege iz Vlade Srbije?

– Kada se uračunaju svi đaci, studenti, profesori, roditelji, bake, deke, to je više od pola države. Sve njih interesuje kakve su nam škole i fakulteti. Zato mora da se uspostavi savez svih zainteresovanih strana i da zajedno radimo, jer nam je interes boljitak. Reforma prosvete je državni projekat, i ako išta želimo da pomerimo nabolje, moramo da krenemo od prosvete. Nedostaje nam još samo zakon o porodici, koji bi obavezao porodicu da bude odgovornija prema svojoj deci. Zanemarivanje dece postoji na razne načine, a to se posle reflektuje kroz loše sklonosti i brojne nevolje.

MATURU IZVUKAO IZ FIOKE
* AKO insistirate na pravom vrednovanju znanja, hoćete li ubrzati uvođenje velike mature?
– Taj projekat sam izvukao iz fioke i počećemo da radimo na njemu. Državna matura, na kraju srednje škole, veoma je važna, ali ima mnogo otpora. Tu će pomoći i kolega Srđan Verbić, jer se pre ministarskog posla time bavio.

* Došli ste u Ministarstvo uoči nove školske godine, u trenutku kada se rešava mnogo gorućih pitanja. Za koliko tehnoloških viškova će morati da se nađe rešenje?

– Prve, grube procene mojih saradnika su da je reč o oko 6.000 ljudi koji su ostali bez dela fonda časova, ali postoji isto toliko i oslobođenih delova normi, tako da bi trebalo da se ponuda i potražnja poklope. Naravno, ako se sve bude radilo javno, kako smo i započeli. Uključili smo sindikate, jer želimo punu javnost ovog posla.

* Hoćemo li prvi put videti da je kažnjen neki direktor škole koji je sakrio slobodno radno mesto za svog kandidata?

– Naravno! Pošto nemam politički bekgraund, tražio sam zaštitu da nikoga ne poštedim za kršenja zakona i dobio je. Niko nije lud da podržava manipulante. Imam podršku da mogu da ih smenim. Niko ih neće štititi. Naravno, mnogo više je časnih direktora, koji pošteno rade svoj posao. Ali sve to je tek pola puta. Kada ostvarimo sistem kvaliteta ustanove i ocenjivanje prema kvalitetu, onda niko neće ni predlagati takve za direktore. Ja zastupam interes države u ovoj priči, a država ne misli da treba da plati 2.000 tehnoloških viškova i da dozvoli da isto toliko mesta sakriju direktori za neke svoje nepotističke varijante. Nisam ovde došao da se glupiram, već imam pametnija posla. Vrlo uvažavam svoje kolege u školama, ali ako misle da mogu nešto iza leđa da mi urade, imaju problem. U prosveti sam veoma dugo, prošao sam sve stepenike, pa na kraju otišao da zaradim i na tržištu, što oni nikada nisu probali, i tu sam bio uspešan. Teško me je prevariti.

* Iako ste odmah započeli saradnju sa sindikatima, jedan je najavio protest, a preostala tri i štrajk. Ima li razloga za toliko nezadovoljstvo?

– Prosvetni radnici su oštećeni zbog drugačijeg tumačenja Zakona o radu, obračunate su im manje plate za jul. U zbiru, reč je o 416 miliona dinara koji će im biti vraćeni. Svakog dana se bavim tim problemom, zakazao sam sastanak sindikatima i za utorak, i mogu da obećam da će im u septembru biti vraćen taj novac. Verujem da nemaju razlog za protest i štrajk, jer smo razgovarali, počeli saradnju na rešavanju problema koji se tiču zaposlenih, uključeni su u radne grupe za raspoređivanje tehnoloških viškova… Dali su sto dana Vladi Srbije i našem ministarstvu.

* Jedno od najbolnijih pitanja za prosvetare jeste uravnilovka. Imate li model koji bi to promenio?

– Nastavnici s pravom čekaju da se njihov kvalitet primeti. Moramo uspostaviti sistem u kome će oni biti individualno ocenjivani i isto tako nagrađivani. Potrebni su platni razredi, ali ne samo prema školskoj spremi, već po učinku i rezultatima. Na tome ćemo intenzivno raditi i zato sam pozvao sindikate da razgovaramo. Sadašnji sistem uravnilovke uveden je 1992. godine. Ranije su postojali finiji modeli nagrađivanja. Naravno, sve to zavisi od krovnog plana – bogatstva države i budžeta. Ako država želi da reforma krene od prosvete, onda je prioritet povećanje plata.
* Imate li dobre vesti za prosvetare? Kada će im biti povećane plate?

– Povećanje je zvanično najavljeno i u Skupštini Srbije. Očekujem već u oktobru da prosvetari budu prvi na redu, a procente i formule određivaće Vlada Srbije i Ministarstvo finansija.

* Vaš prethodnik Srđan Verbić takođe je bio nestranačka ličnost. Vlada je poništila njegov konkurs za finansiranje nauke, iz Skupštine je, zbog pritisaka, povukao predlog zakona o udžbenicima. Imate li garancije za veću podršku?

– Ako sam prepoznat kao neko ko je u praksi uradio nešto dobro i ko to može da primeni na ceo sistem, onda verujem i u podršku. Dovoljno sam ubedljiv, nisam bandoglav, niti jogunast. Prihvatam i drugo mišljenje i uvek tražim najbolje rešenje. Ako vidim da nešto ne mogu da završim na ovom mostu, ja ću ići na neku sporednu ćupriju ili prolaz, ali ću to završiti. Biću ubedljiv i uvek garantujem da iza nema nikakve manipulacije.

USKORO KONKURS ZA NAUKU
* NAUČNA zajednica nestrpljivo iščekuje novi konkurs za finansiranje projekata, jer je Vlada Srbije poništila onaj koji je raspisao prethodni ministar…
– Činimo sve da konkurs bude raspisan u drugoj polovini septembra, ali pošto ne zavisi samo od Ministarstva prosvete, ne mogu da garantujem da to neće biti ipak u oktobru. Čekamo da Nacionalni savet za nauku dobije predsednika i da počne da radi. Bez njih nećemo raspisivati konkurs.

* Kao ključnu stvar najavljujete uvođenje sistema kvaliteta. Šta će to značiti za nastavnike i đake?

– Obrazovni sistem počiva na četiri stuba – zaposlenima, učenicima, roditeljima i državi. Svi moraju da se uključe, da kažu šta je dobro a šta bi valjalo menjati, i kako. Pretfaza je da sagledamo probleme, pa onda prva faza plan za njihovo rešavanje i dalje rad po etapama. Nastavnici su u školi i glavni glumci i režiseri, a ja mislim da glavni glumci treba da budu deca. Prosveta je usluga koju mi obavljamo u ime države, i moramo to da radimo kvalitetno. Dosad se samo govorilo o nekakvim mukama i problemima umesto o kvalitetu. Kvalitet je moje prvo obećanje. U svetu se i ustanove i nastavnici i deca vrednuju spolja, eksternom evaluacijom. I kod nas je to počelo, ali ima otpora. Od ocene škole zavisiće njeno finansiranje, isto će važiti i za nastavnike.

* Hoće li to ocenjivanje spolja vratiti vrednost peticama i Vukovoj diplomi?

– Velika je jagma za ocenama, jer je ona jedino merilo dalje karijere, a ne znanje koje stoji iza toga. Neko će biti bolećiv, neko i koruptivan, pa će davati više ocene. Nekada davno, kada sam bio direktor državne škole, iz sedam odeljenja izlazila su dva vukovca. A sada je, iz jedne škole u blizini – 38 vukovaca u generaciji. Ali kada poeni iz škole ne budu bitna kategorija, već samo nezavisno ocenjeno znanje, ovaj defekt će nestati. U eksternoj evaluaciji nastavnik samo predlaže ocenu, a spolja se daje konačan sud, na osnovu različitih provera.

* Da li je taj model primenjen u privatnom obrazovnom sistemu iz koga dolazite? Hoćete li preslikati još neke novine?

– Primenjujemo Kembridž douniverzitetske programe, za uzraste od tri do 19 godina, i program Međunarodne mature (IB) iz Ženeve, koji je razvijen kao model učenja za škole dece diplomata širom sveta. Evaluacija je eksterna, a deca već od tri godine počinju da uče. Postoje i svetski standardi i istraživanja o tome koliko je to važno. Ali kod nas se i dalje misli da je dovoljno da dete čuvaju baba i deda, a da vreme provodi pred televizorom.

* Jedna od ključnih tačaka buduće reforme školstva je dualno obrazovanje. Da li je protivrečno jačati stručno obrazovanje ako nam obrazovna strategija predviđa da 40 odsto dece treba da završi gimnaziju?

– Te dve stvari nisu kontradiktorne. Dualno obrazovanje je važno, jer je kvalitetnije i može da poveća obuhvat dece iz siromašnih krajeva. Velika je stvar ako oni za tri godine dobiju znanje i mogu odmah da počnu da zarađuju. Profesionalna orijentacija u školama ne radi se dobro. Svi idu na neke četvorogodišnje stručne profile i posle na fakultet, pa me stranci pitaju ko kod nas radi kad svi studiraju. Roditelji žele da im se deca ne muče. Od rada smo stvorili muku. Povećanje kvote u gimnazijama može i treba da se razvija paralelno.

* Čini se da je škola izgubila vaspitnu ulogu, da roditelji nemaju poverenja u nastavnike. Može li se to promeniti?

– Imali smo vaspitanu naciju, pa smo se pokvarili kao ljudi. Moramo početi ponovo da brinemo o vaspitanju tako što ćemo da krenemo od dece, a tu moraju da rade zajedno škola i roditelji. Svaki put kada mi je neko došao da upiše dete u školu, rekao sam da ću od njega napraviti dobrog čoveka. To treba da bude moto svake škole. A da li će svi biti doktori nauka – neće i ne treba da budu.

* Za četiri dana počinje nova školska godina. Šta je vaša poruka prvacima?

– Oni su prva generacija kojoj ću obećati da će biti u prilici da osete nekakav boljitak, bar u namerama i u prvim potezima koji će se desiti. Dao sam tvrdo obećanje i nikad od svojih obećanja nisam odustao.

Izvor: novosti.rs