SREDNJA ŠKOLA

"Znanje je svetlost, znanje je moć" uskliknuo je još davno velik rodoljub Zmaj. I zaista, nema te tmine koju ne može razbiti svetlost nauke niti te prepreke preko koje ljudski um svojim znanjem ne može sagraditi most. Obrazovanje, odnosno škole, grade sada most, pripremaju budućnost. To su 1965. godine shvatili predstavnici opštine i prosvetnih vlasti pa doneše odluku da se u Krupnju osnuje Gimnazija. I ova brda kao da su se odjednom promenula, pa vidici postaše širi. U palanci, u kojoj je život tekao kao na usporenom snimku počinje mladost svoju bitku za budućnost. Tih prvih 95 učenika podeljenih u tri odeljenja pripadali su izdvojenom odeljenju Gimnazije "Vuk Karadžić" iz Loznice. Počeli su 6. septembra 1965. Direktor je bio Radmil Đurđević, a nastavni kadar su činili: Radmil Đurđević, Milan Adžić, Ranisav Vukosavljević, Ljubica Petrović, Milorad Manić, Marko Jovićević i saradnici iz krupanjske osnovne škole. Sekretar je bio Luka Stakić. Da bi peći zimi što bolje grejale i učionice bile čiste brinula se Zagorka Stefanović.

Vrlo brzo gimnazija postaje samostalna, a 1970. u okviru škole otvaraju se odeljenja mašinske i tekstilne struke. Od 1977. škola prerasta u Obrazovni centar, i posle toga je sledila reforma za reformom, dok 1990. prosvetne vlasti ne odlučiše da opet podele škole na gimnazije i stručne škole. Ta godina je za našu školu bila i najteža, jer gimnazija ne uspeva da upiše 120 učenika u prvi razred, kako je uslovljeno, pa zbog toga postaje izdvojeno odeljenje Gimnazije iz Ljubovije. Međutim, kada je najteže čovek postaje najjači, pa je tako bilo i sa našom školom.

Već 1991. godine vraća se stručna škola mašinskog i tekstilnog područja rada, a otvara se novo područje rada elektrotehnika. Gimnazijalci se i dalje upisuju kao izdvojeno odeljenje Ginazije iz Ljubovije.

Vreme je teklo između životnih nejednačina i školskih jednačina, Andrića i Pikasa, fokusa i fikusa i stiglo se do danas. Godinama je mladost, ali i zrelost, iskustvo, ali i traganje, napredovanje krupnim koracima kroz sve bure vremena. Oko 4500 učenika je do sada sedelo u školskim klupama ove srednje škole, ponelo znanje i svoje đačke uspomene.

Danas je to škola sa 507 učenika raspoređenih u 18 odeljenja. Zahvaljujući SO Krupanj, Krupanjskim preduzećima, Ministarstvu prosvete, danas je to škola sa dve računarske učionice, laboratorijom za strane jezike, kabinetima elektrotehnike, fizike, hemije, biologije, specijalizovanim učionicama, radionicama za sva područja rada, fiskulturnom salom, istina neopremljenim sportskim terenima pored škole.

Zahvaljujući povoljnim uslovima za rad, entuzijazmu i trudu škola postiže očekivane rezultate.Učenici se bez problema upisuju na fakultete i više škole, jer za njih prijemni ispiti nisu neki problem. Takođe, učenici zanatskih zanimanja osvajaju visoka mesta na Republičkim takmičenjima. Značaj škole za Krupanj vidljiv je u svakom pogledu. Kada je škola osnovana, Krupanj skoro da nije imao visokostručnih kadrova, a danas većina direktora krupanjskih preduzeća su učenici ove škole, a tu su lekari, inženjeri, ekonomisti, pravnici, tehnolozi, a trećina radnika škole su njeni bivši učenici.

Danas je u školi zaposleno 45 radnika, koji u zavisnosti od delatnosti pomažu da svaki školski dan bude maksimalno uspešan. U ovim smutnim vremenima kada se više ceni džep nego glava, možda i nije lako biti pedagog, dostojanstven, i učiti svoje đake da su ljudsko poštenje, znanje i rad potpora svakog napretka. Nije lako ni mladosti ni nama, ali treba biti uporan jer znanje i rad pobeđuju u svim vremenima.

Od 2005. godine Škola je menjala naziv u Srednja škola u Krupnju. Ovo je urađeno zbog promene profila obrazovanja i vraćena odeljenja gimnazije koja su bila izdvojena odeljenja Gimnazije iz Ljubovije.

I sada kome se zahvaliti? Da li onima koji koji počeše, ovima koji su danas tu ili onima koji će sutra doći?