SREDNJA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA

Monografija Škole povodom 70 godina od osnivanja monografija skole Škola danas Škola, danas ima oko 400 učenika u 19 odeljenja, koji se obrazuju za zanimanja: poljoprivredni tehničar, prehrambeni tehničar, veterinarski tehničar, tehničar hortikulture, tehničar za biotehnologiju, pekar, cvećar – vrtlar, rukovalac – mehaničar poljoprivredne tehnike (RMPT). Ove učenike obrazuju motivisani profesori, stručni za svoje predmete. U školi pored obrazovnog rada, velika pažnja se posvećuje i vaspitnom radu. Nastava se odvija u 12 učionica, 10 kabineta, 2 labaratorije, 5 radionica, veterinarskoj ambulanti, biblioteci, pomoćnim prostorijama (plastenici, staklenik, poligoni za obuku...). Kabineti su opremljeni savremenim nastavnim sredstvima i pružaju velike mogućnosti za kvalitetnu nastavu. Nastava se izvodi kroz obavezne i izborne predmete i pruža mogućnost da se učenik opredeli za nastavak školovanja ili za zaposlenje nakon završetka srednje škole. Povećan je broj časova praktične nastave i vežbi iz stručnih predmeta čime se obezbeđuje potpuna osposobljenost za proces rada. Prehrambena struka teorijsku i praktičnu nastavu realizuje u kabinetima škole, a deo praktične nastave u preduzećima. Pored obavezne nastave, u školi se sprovode i vannastavne aktivnosti u obliku dodatne nastave i rada u sekcijama. U okviru vannastavnih aktivnosti učenici i profesori rade i na uređenju školskog dvorišta i svog radnog prostora. Poseban značaj daje se ekološkoj komponenti savremene poljoprivredne proizvodnje, gde se savlađivanjem više tehnoloških celina realizuju ciljevi zaštite životne i radne sredine. U školskom dvorištu stvaraju se uslovi za prijatan rad i boravak. Sagrađena je letnja učionica – radionica na otvorenom prostoru gde učenici i profesori na tradicionalan način pripremaju različite prehrambene proizvode. U delu dvorišta namenjenom za odmor napravljena je eko-bara, a oko nje prostor je uređen u etno stilu. Ovaj prostor predstavlja jedan deo istorije poljoprivredne proizvodnje na ovim prostorima. Izgrađen je improvizovani đeram, a restaurirana su stara kola i oruđa za obradu zemljišta Istorijat Poljoprivredna škola u Somboru osnovana je odlukom Predsedništva vlade NR Srbije od 31.07.1946. godine. Materijalna osnova rada su dve zgrade u Vojvođanskoj ulici. Zgrada sadašnjeg Higijenskog zavoda i Falcionova vila. U tim objektima osposobljen je internat za učenike, kancelarije i jedna učionica. Uslovi su bili neprikladni. Narodni odbor opštine Sombor donosi odluku o adaptaciji zgrade u ulici Hadžića Svetića broj 18. Prvog aprila 1954. godine posle osam godina postojanja škola je dobila zgradu. Za internat dobija zgradu Bugarski salaš, na Gakovačkom putu. Odvajanje zajedničkog srednjeg obrazovanja i vaspitanja, 1977. godine u posebnu školu, poljoprivredna škola je bila dužna da se organizuje i registruje kao obrazovni centar za pozivno – usmereno obrazovanje poljoprivredne i prehrambene struke. 1978. godine izdvaja se osnovna organizacija udruženog rada Internat iz sastava poljoprivredne škole. 1979. godine škola je registrovana kao obrazovni centar za kadrove poljoprivredne i prehrambene struke Sombor. 1981/82 godine dopunska delatnost centra je obrazovanje poljoprivrednih proizvođača. 1995. - Usklađivanje sa važećim zakonskim propisima škola je 30.08.1995.g. registrovana u privrednom sudu u Somboru kao državna ustanova rešenjem br. 683/95. U martu 2001. za direktora je izabrana Ljubica Pribić – Jovičić, konstituisan je savet roditelja, učenički parlament i školski odbor. Novo rukovodstvo započinje aktivnosti sa ciljem razvoja škole. U julu 2002. godine direktor škole Ljubica Pribić-Jovičić i profesori Vladimir Popović i Jovo Ćato učestvuju u izradi pilot programa za nove obrazovne profile u području rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane. 17.09.2014. god. direktor škole postaje Jovo Ćato. Njega je na tu funkciju imenovao školski odbor. Škola je imala rang srednje stručne škole. Zadatak škole definisan tom prilikom je da u vaspitno-obrazovnom procesu osposobljava srednje stručne kadrove za potrebe zdravstvene službe. Nastava u školi je bila teorijska i praktična, trajala je tri godine, izvodila se po Planu i programu koje donosi Savet U zavisnosti od kadrovskih potreba sredine, proteklih godina škola je obrazovala medicinske sestre-tehničare, farmaceutske tehničare, ginekološko-akušerske sestre, fizioterapeutske tehničare i pedijatrijske sestre-tehničare. Nastava se odvija na srpskom i mađarskom jeziku. Na mađarskom jeziku se obrazuju farmaceutski tehničari. Osim redovnog školovanja škola vrši i prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i vanredno školovanje za sve verifikovane smerove.