GIMNAZIJA "BORA STANKOVIĆ"

Gimnazija Bora Stanković osnovana je 1. septembra 1969. godine odlukom Skupštine opštine, donetoj na zajedničkoj sednici Opštinskog veća i Veća društvenih delatnosti. Gimnazija je u svom sastavu imala 26 odeljenja, četrdesetak nastavnika i oko 900 učenika. Gimnazija Bora Stanković, kao treća niška Gimnazija, ima relativno kratak ali pozitivno - stvaralački vek postojanja. Formirana podelom Prve niške gimnazije, ona je nastala kao rezultat naraslih potreba u oblasti obrazovanja na srednjem stupnju i kao izraz želje da se pređe na nove, povoljnije i obrazovnim potrebama adekvatnije uslove. Ovakvo rešenje bi Gimnazijama Bora Stanković i Stevan Sremac, školama smeštenim pod istim krovom, omogućilo uspešniju realizaciju nastavnih sadržaja, veću efikasnost vaspitnih napora, neposrednije kontakte njihovih vaspitača i vaspitanika, povoljnije odvijanje nastavnih i vannastavnih aktivnosti...

U skromnim materijalnim i prostornim uslovima, škola je počela sa radom verujući da vaspitanje i obrazovanje imaju smisla samo kao snage koje ruše granice i stvaraju puteve zbližavanja naučne misli, angažuju sposobnosti mladih i uče ih razmišljanju, kreiranju i rešavanju problema. Školsku zgradu u Ulici Voždovoj 27, površine 3874 m² koriste Gimnazije Stevan Sremac i Bora Stanković. Prostorna opterećenost (dnevno kroz školu prođe 1600 đaka) otežava rad. Škola Bora Stanković u svojoj smeni koristi 24 učionice, od kojih su četiri manjeg kapaciteta i ne zadovoljavaju normativ korišćenja prostora. Zajednički se koriste kabineti za fiziku, hemiju i biologiju i fiskulturna sala. Izdvojen je kabinet za informatiku i računarstvo i biblioteka sa preko 10 hiljada knjiga. Redovna nastava, sistemski organizovana i visoko stručni kadrovi, bila je osnovni oblik kroz koji su se ciljevi i sadržaji nastavnih oblasti sa uspehom sprovodili i ostvarivali. Zahvaljujući savesnosti i odgovornosti profesora, njihovoj nastavnoj i pedagoškoj stručnosti, njihovom zalaganju, škola je iz godine u godinu sticala zavidan ugled i renome.

Od 1. septembra 1969. godine direktor škole bio je Novica Živković, profesor srpskog jezika, pedagog i vaspitač, publicista i prevodilac. Penzionisan je 29. 7. 1977. godine. Od 1. avgusta 1977. godine funkciju direktora obavlja Olga Medojević, profesor književnosti i srpskog jezika, penzionisana je i na njeno mesto 11. novembra 2002. godine dolazi sadašnji direktor Ljiljana Zlatanović, profesor matematike.

Gimnazija, kao tip škole i pored svojih pozitivnih svojstava - uhodanih nastavnih i organizacionih formi, stabilnih nastavnih programa, visoko stručnih kadrova, tradicijom i rezultatima stečene popularnosti, pružanjem znanja iz opšteg obrazovanja, od 1978. godine prerasla je u usmerenu školu i dozivela krupne reformske zahvate. Gimnazija Bora Stanković upisala je te 1978/79. godine odeljenja matematičko-tehničke, grafičke i geološke struke. Deliktan zadatak uvođenja novih nastavnih programa, škola je uspešno rešila angažujući za nastavu visoko stručni kadar sa fakulteta i iz privrede. Od školske 1981/82. godine Gimnazija Bora Stanković upisuje samo matematičko-tehničku struku koja postaje i njeno opredeljenje. Programi matematičko-tehničke struke bili su ambiciozni i davali su solidnu osnovu učenicima za dalje obrazovanje, a škola stiče imidž matematičke škole.

Od školske 1987/88. godine Gimnazija postaje prirodno-matematička škola. Srećna je okolnost što se kroz reformu obrazovanja nije mnogo udaljavala od gimnazijskih programa. Zahvaljujući toj činjenici na konkurse za upis u prvi razred javljali su se najbolji učenici po uspehu i sklonostima ka istraživanju i inoviranju. Oni su među najboljim studentima na tehničkim fakultetima i fakultetima prirodnih nauka. Sa takvom osnovom zakoračili smo ponovo u gimnazijski koncept obrazovanja od školske 1990/1991. godine. Škola ima 24 odeljenja i 790 učenika. Opredelili smo se za prirodno-matematički i društveno-jezički smer. I dalje je škola selektivna po izboru učenika, a interesovanje za upis je veliko. Od ukupnog broja koji se prijavi za upis u prvi razred, 80% su nosioci diplome "Vuk Karadžić". Uspeh učenika na kraju školske godine kreće se oko 99% od toga je 60% odličnih učenika. Na prijemnim ispitima za fakultete učenici naše škole su u samom vrhu rang-lista, studenti generacije, budući kreativni i naučni potencijal koji dostojno afirmiše školu. Za svoj rad škola je dobijala priznanja od kojih su najznačajnija: "Učitelj Tasa", nagrada Kulturno prosvetne zajednice Niša i Priznanje Prvi maj sa plaketom.