Гусле у Карнеги холу

Концерт у њујоршком Карнеги холу, најзначајнијој концертној кући на свету, догађај је о коме сања сваки озбиљан уметник, јер значи признање међу љубитељима уметности и колегама и доказ да је уметник остварио изузетна достигнућа у својој каријери.

Тим концертом сада може да се подичи и Милица Параносић, једна од наших најталентованијих и најкреативнијих композиторки, која је 26. октобра наступила на том чувеном месту, и то у Занкел дворани, специјално намењеној за нову музику и мултимедијалне продукције. Концерт је прошао одлично, сала је била препуна, а њена композиција је примљена са одушевљењем.

- Ово ми је био први, надам се не и последњи пут да тамо наступам и морам да признам да сам била доста нервозна. Али, моја природа је таква да ме нове и помало "застрашујуће" ситуације инспиришу и гурају напред. Ништа без "лептирића" у стомаку! Ово је важан корак за моју каријеру али, с друге стране, исту важност придајем наступима у мањим и мање познатим дворанама. За мене нема небитног наступа - каже Милица.

Предавач на Џулијард колеџу Милица Параносић рођена је Београђанка. Дипломирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду. Диплому мастера стекла је 1995. на чувеном Џулијард колеџу у Њујорку, где последњих 15 година предаје технологију музике. У току своје богате каријере радила је са многим талентованим уметницима, а у лето 2009. отпутовала је у једно мало село у Гани и, инспирисана оним што је видела, одлучила да покретањем програма музичке технологије помогне локалном становништву у промовисању њихове културе.

Ова енергична уметница, Србо-Њујоркерка, како за себе каже, окупила је екипу уметника (музичара, фотографа), а сви заједно извели су композицију 'Тигрова жена" (Тхе Тигерс'с Њифе), урађену према истоименом роману младе књижевнице Тее Обрехт. Ауторка романа је као дете живела на просторима бивше Југославије и инспирисана својим пореклом написала је бестселер.

- Дејвид Чемберс, редитељ са чувеног Јејл универзитета, упутио ме на Тејин роман када је прошлог пролећа чуо моју другу композицију, која је такође била инспирисана романом. Предложио је да напишем композицију засновану на роману "Тигрова жена". "Оњушио" је идеалан спој и није се преварио. С Теом сам се упознала и одмах смо се укапирале и зближиле. Теа је дошла на премијеру и на моје велико задовољство била је одушевљена. Дејвид Чемберс је у овој продукцији имао улогу либретисте, а у плану је и читава опера, коју би он режирао - објашњава композиторка.

Креирање једне овакве композиције свеобухватан је посао о којем лаици и не размишљају. Да би била створена, а онда и изведена у Карнеги холу, било је потребно да Милица употреби своје фантастичне организационе способности да ангажује друге уметнике, да с њима ради, истражује и чак путује у Београд и у друге делове Србије, затим у Црну Гору и Хрватску.

- Тамо сам ишла искључиво због прикупљања материјала за композицију. Са мном су били и Кармен Кордас, видео уметница, и Беовулф шихан, фотограф. Мој брат је са својим сарадницима у Београду организовао путовања, изабрао локације, обезбеђивао дозволе. Пут је био невероватно узбудљив, препун емоција и за мене и за моје сараднике. Први пут сам после распада Југославије поново ишла у неке дуго недоступне крајеве наше некада лепе, јединствене земље - каже Милица.

Експериментисање музиком и спој модерног и традиционалног види се и на једној од њених пропагандних фотографија на којој уметница урбаног изгледа и у изазовној хаљини свира гусле!

- Гусле сам почела да убацујем у своје композиције пре неколико година. Јако ме привлачи спој урбаног и традиционалног (разних култура), а гусле су ми посебно драге због реског, назалног тона, привлачног, јединственог изледа и традиционалне намене за сачување песништва. Изузетно ме радује да имам прилику да их ставим на светску сцену, а помало и разрадим, развијем, прилагодим садашњем изразу, начину на који их је могуће свирати. Кад сам прочитала у "Тигровој жени" део који описује један од главних ликова као гуслара, није било дилеме да ћу их употребити!