ЗАШТО МУЗИКА?

Међутим, ван музичке користи које доноси музицирање, односно бенефиције за општи развој личности су откривене тек у последње три деценије када је нагло порастао интерес научника за психологију музике. Једна од најзначајнијих савремених истражитељки код нас, К. М. Радош (Психологија музике, 1996), указује на то да развијање музичких способности, знања и вештина посредно утичу на интелигенцију, когнитивну комплексност, креативне способности, језичке способности, способност читања, социјалну интеракцију и др.
Истраживања светских научника указују на то да се музичким активностима утиче на развој:
КОГНИТИВНИХ способности – интелигенције, закључивања, анализирања, повезивања музичких образаца са логичким и математичким обрасцима. Вођеним, односно усмереним слушањем музике се могу развити вештине класификације, селекције и серијације. Активним слушањем одређене врсте музике, нарочито класичне, побољшавају се памћење и концентрација, просторно и временско резоновање.
КРЕАТИВНИХ потенцијала – развија се имагинација, машта и дивергентно мишљење. Импровизација у оквиру музичких активности ослобађа дете од притиска да треба да уради „добро“одређену активност (онако како одрасли очекују) и подстиче стваралаштво.
ВЕРБАЛНИХ способности – унапређује се говор, читање и учење. Певање песама развија мускулатуру говорног апарата и утиче на дикцију, артикулацију и динамичност изговора. Ритам песме подстиче уједначеност приликом говора чиме се побољшава контрола.
СОЦИЈАЛНИ – музицирање у групи зближава децу и изазива осећај припадности. Развија се социјална интеракција и побољшавају вештине потребне за сарадњу и тимски рад. Колективни дух подстиче осећај за пријатељство, дружење, помоћ и хуманост.
ЕМОТИВНИ – музика, више од свих уметности, утиче на емотивни доживљај. Она омогућава детету да се изрази и самопотврди кроз њему најближе активности: песму и игру. На тај начин оно постаје свесно себе и сопствених осећања. Слушањем музике различитог карактера и певањем песама деца проширују емотивни свет, упознају и дефинишу осећања блиска њиховом узрасту.
ЕСТЕТСКИ – продубљује се способност анализирања, разумевања и естетског процењивања не само у односу на музику већ и природно окружење, уметност и културу. Кроз музику се деца упознају са културом и традицијом сопственог народа, али исто тако проширују видике упознајући музику и обичаје других народа и историјских поднебља.
МОТОРИЧКИ – свирање инструмената поспешује усклађивање покрета са ритмом, латерализацију (раздвајање леве и десне стране) и синхронизацију различитих мишићних група. Певање песама уз покрет наглашава усклађеност телесног и вербалног изражавања.
ЗДРАВСТВЕНИ – слушање специфичне музике изазива синхронизацију телесних ритмова (откуцаја срца и можданих таласа) са тактом, темпом и динамиком музике. То може да мења висину крвног притиска, метаболизам и мишићну енергију. Слушање музике стимулише рад ендорфина који мозак производи да ублажи осећај бола и створи еуфорична стања.
За скептике, који не полажу толико пажње научним истраживањима, постоји лек: требало би пробати, упустити се у музичку авантуру и извући сопствене закључке. Они који су пробали знају да певање и свирање ствара радосну атмосферу и оптимистички поглед на свет. Најгоре што се може десити је да, музицирајући, ви или ваше дете научите да свирате инструмент.
Александра Грбић Хрустић, дипл. муз. пед.