Зашто је бављење музиком важно за дете

Музиком се, што је нарочито важно, подстичу креативност и машта, а малишани који свирају неки инструмент размишљају «бистрије» и критички. За повучену децу, са проблемом остваривања социјалног контакта, музичка активност може да се користи као терапија, јер омогућава детету да се изрази, да се кроз песму и игру уклопи у друштво и развије осећање колективног духа.

Музика помаже развоју говора. Веома је значајно схватити да је са увођењем музике у живот детета потребно почети што раније, како би оно научило да воли и цени класичну музику. Од тренутка када се беба зачне у стомаку, па све до средње школе - улога родитеља, ма колико они били музикални, састоји се у непрестаном представљању класичне музике својој деци, помоћу разноврсних активности које стимулишу њихово учење. Фетус је у стању да чује звукове већ у 20. недељи старости. Уколико му се редовно омогућава да слуша музику, имаће способност да раније и лакше развије сложеније језичке стуктуре. «Мамине песмице» или ритмични музички жаргон који мајка користи у комуникацији са бебом, помаже беби да развије говор. Предшколска деца у «школицама» користе разне ритмичке инструменте, певају песмице, марширају уз музику... захваљујући чему се усавршава њихова координација покрета, осећај за ритам, меморија, као и способност слушања.

Када деца крену у школу, најважнији задатак који се пред њих поставља јесте да науче да читају. Коришћењем музике, овај посао ће бити учињен знатно лакшим. Учећи ритмичне песмице, користећи ритмичке инструменте и играјући музичке игрице - деца уче склопове које формирају звукови и ритам. Лакше препознају самогласнике и деле речи на слогове, што ће им касније бити од велике помоћи када буду учила да читају.

Помоћу музике је лакше учити математику! Када деца уче ритам, она у исто време уче дељење, разломке и пропорције. Ово су резултати најновијих истраживања спроведених на калифорнијском Универзитету Ирвин, која су се бавила седмогодишњом децом.

Неуромузикологија, или како музика делује на мозак, научна је дисциплина која се убрзано развија последњих година. Научници су дошли до открића да музика тренира мозак за више нивое размишљања. Према поменутом истраживању, музика такође подстиче развој временско-просторног резоновања, које се користи приликом учења виших форми математике и науке.

Музика утиче на мозак и на друге начине. Због својих комплексних структура које се понављају, она повезује и развија моторни систем мозга, развија чуло вида и слуха, снажи координацију, концентрацију и меморију. Истраживања су показала да студенти који слушају класичну музику док уче, лакше «упијају», задржавају и репродукују садржаје од оних који уче у тишини. Данашњи научници су у ситуацији да, као никада до сада, протумаче на који начин мозак функционише. Они знају да богато искуство ствара «богат мозак», као и да беба долази на свет припремљена за прихватање различитих стимулација. Ова чињеница избацује у први план улогу родитеља, који треба да свом детету омогући бројна, свакодневна и обогаћујућа искуства, која ће подстаћи развој дететовог мозга. Осим што је изузетан доживљај, музиком родитељи могу да подстакну интелектуални развој свог детета, увећају његов капацитет за учење и на диван начин обогате њихов живот.