Зашто је бављење музиком важно за дете?

Музика има огроман значај за развој вашег детета. Развијањем музичких способности, код детета се увећава низ посебних способности од којих ће дете имати изузетно пуно користи како у детињству, тако и касније током живота. Слух, вид, вербално изражавање, способност читања, учење страних језика, математичке способности, креативна способност, социјална прилагодљивост и емпатија само су неке од способности које музичари изванредно развијају. Музика ангажује цео мозак – обе хемисфере су активне при учењу свирања, што поспешује дететове интелектуалне операције, нарочито у домену апстрактног мишљења. Она утиче и на психички и на физички развој, а улазећи у свет музике, дете почиње активно да развија естетско расуђивање и један сложенији однос према уметности уопште.

Музика има способност да увежба мозак за комплексније размишљање, односно размишљање које укључује решавање неког проблема, расуђивање, анализирање, уочавање сличности и разлика. Слушањем класичне музике побољшавају се памћење и концентрација, а учењем свирања неког инструмента развија се просторно-временско расуђивање. Психолози су доказали да деца која се у предшколском узрасту константно баве музичким активностима упадљиво брже и са већом тачношћу савлађују проблеме у играма као што су слагање слагалица или лего коцки. Деца са добрим просторно-временским расуђивањем уживају у шаху, апстрактној математици, разумеју размере и пропорције и боље разумеју природне науке од остале деце.

Музиком се, што је нарочито важно, подстичу креативност и машта а деца која свирају неки инструмент размишљају бистрије и критички. За повучену децу са проблемом социјалне интеракције, музичке активности се могу користити и као терапија, јер омогућавају детету да се изрази, кроз песму и игру уклопи у друштво и развије колективни дух.

Када је прави тренутак да се почне?

Како да знате када је ваше дете спремно да учи да свира музички инструмент? Најважније је да дете само покаже бар мало интересовања и воље да се бави музиком, што некада може да се испољи и врло рано. Уколико не желите да часови инструмента постану само једна од досадних обавеза, најбоље је да то буде више дететова него ваша жеља, а да своје евентуалне снове о његовој светској каријери и дуету са Стефаном Миленковићем задржите ипак за себе.

Неки музички педагози упозоравају, да је прерано почињање најбољи начин да ваше дете стекне одбојност према свирању, јер тек око осме године већина деце бива потпуно спремна за почетак. Међутим, све то ипак зависи од самог детета, а наравно и од инструмента – свирање на некима почиње раније да се учи а на некима касније; такође много зависи и од саме методе и приступа учењу. Млађа деца су често врло способна да уче свирање на неком од инструмената, али уз приступ који више личи на игру и захтева мање концентрације и дисциплине. Период од друге до седме године се у психологији сматра стадијумом када се много бољи резултати учења постижу имитацијом (подражавањем) и активним учешћем, него преношењем сирових података. У овом стадијуму дете наилази на тешкоће при усвајању компликоване музичке терминологије, и разумевању појмова као што су висина и трајање тона, динамика и темпо. За озбиљно учење дете би такође требало да зна да броји и да зна слова, пожељно и латинична. Такође, морало би да буде у стању да седи мирно бар 20-ак минута до пола сата, колико трају почетни часови. Имајте у виду и то да што је дете млађе, то ћете ви морати више да учествујете у учењу – од евентуалног присуства часовима, до помоћи при вежбању код куће.

Како се почиње са учењем музике?

Музику ће, наравно, ваше дете упознати и заволети и у оквиру многих уобичајених дечијих активности – кроз певање песмица и „ђускање“ у вртићу, уз телевизијски програм, на дечијим рођенданима… Међутим, прави озбиљан и плански улазак у свет музике и заиста активно бављење музиком могуће је тек уз организовано континуирано учење свирања на неком музичком инструменту. Од тог тренутка додир вашег детета са музиком више није препуштен случајним околностима, дете се музици посвећује свесно, вољно и на редовној бази, са одређеним циљем и очекиваним резултатом.
У основну музичку школу дете можете уписати у прописаном пријемном року, и то уколико је прошло пријемни испит музичких способности и тест код психолога школе. Музичке школе свим заинтересованим родитељима дају веома детаљне информације о томе шта се очекује од детета на испиту, као и који узраст је прихватљив за учење одређеног инструмента – најчешће је у питању узраст од 7 до 12 година, а за соло певање узраст од 10 до 20 година. Наравно, уколико дете не буде примљено, а показује жарку жељу да учи свирање, или ако из неког другог разлога не желите да упишете дете у музичку школу, постоји могућност да похађа приватне часове – у новинским огласима је увек велика понуда, и нећете имати тешкоћа да пронађете професора, а даље све зависи од договора са педагогом и напредка детета.
Треба поменути и да у оквиру музичких школа постоје и „Музичка забавишта“, у која се могу уписати деца од 5 до 7 година, и која функционишу као нека врста припреме за полагање пријемног испита и улазак у музичку школу – кроз учење дечјих песмица, бројалица, игара, слушање музике и ликовно представљање музичких доживљаја.

Заинтересованост и жеља – најважнији

Врло је важно да знате, да висину и квалитет музичких способности вашег детета може на прави начин да оцени само стручњак – музички педагог, и да никако не бисте смели сами олако да доносите оцене које и те како могу утицати на будућност, али и самопоуздање вашег детета. Једини критеријуми од којих ви као родитељ треба да пођете јесу заинтересованост и жеља вашег детета да учи да свира, као и постојање одговарајућих услова у породици – времена и простора за вежбање, разумевања укућана и спремности да помогну када је потребно. Срећом, финансијски захтеви за почетак нису неиздрживи – школарина у музичким школама је прилагођена платежним способностима просечних родитеља, а о набавци инструмента који јесу врло скупи, не морате да размишљате у почетним годинама учења – многи успешни пијанисти су чак завршили и факултет без свог инструмента.
Важно је и да дете на време, уз вашу помоћ, одлучи који ће инструмент да учи. Врло је вероватно да после пријављивања на пријемни испит неће моћи да мења одлуку, јер на пријемном испиту децу испитује посебна комисија за сваки одсек, па ће на пример за флауту то бити наставници флауте, који имају своје специфичне критеријуме који не морају да се поклапају са критеријумима наставника виолине или клавира.
Уколико дете не буде одмах примљено, то не значи да треба да одустанете и заборавите на музику. Музичке способности се константно развијају и мењају, а некада се дешава да и музички надарено дете једноставно није психички довољно зрело да покаже праве способности онда када се то тражи. Можда ће се стидети, можда ће бити збуњено и неће добро разумети питања, што и јесте сигнал да још треба сачекати, и зато не оклевајте да поново покушате наредне године. Разговарајте са неким од музичких педагога – могуће је да би, у зависности од конкретних предиспозиција, ваше дете лакше било примљено на неки други одсек (инструмент), па је и то ствар о којој би у међувремену требало да размислите.

Пише: Јована Папан