Ulaz u Galis

Istorijat škole

Ukazom ministra prosvete Kraljevine Jugoslavije, 19. oktobra 1933. godine osnovana je Šesta muška gimnazija kao “Nepotpuna muška realna gimnazija“. Prve godine imala je 286 učenika u 12 odeljenja. Sedište gimnazije bilo je najpre u Vojvode Dragomira, a od 1935. godine u ulici Kralja Aleksandra 77. Jedno vreme gimnazija je bila mešovita, i to od 1937. godine, kadasu ženska odeljenja premeštena u Petu beogradsku gimnaziju. Godine 1937. gimnazija je imala 1850 učenika i 75 profesora.U ulici Milana Rakića, 14. maja 1939. godine udareni su temelji za novu zgradu. Kamen temeljac položio je ministar prosvete Stevan Ćirić, a direktor škole, Stanislav Vulić, izdao je povelju sa lozinkom: “Svetlost, znanje, život“. Zgrada je dovršena 1942. godine.

Posle II svetskog rata zgradu su koristile dve gimnazije, Šesta muška i Treća ženska gimnazija. Godine 1950. obe gimnazije postale su mešovite i dobile nove nazive: Sedma beogradska i Deveta beogradska gimnazija. Godine 1950. ove gimnazije su spojene u jednu školu: Šestu beogradsku gimnaziju. U školi je za vreme okupacije radilo i nekoliko profesora univerziteta (izbeglice iz Skoplja), kao dr Vido Latković i Vojislav Đurić. Iz sastava Šeste gimnazije su 1942. izdvojena odeljenja sa izbeglicama i otvorena je Deseta muška gimnazija. Od 1941. do 1945. godine oko 200 učenika učestvovalo je u ratu protiv okupatora. Na spomen ploči u školi stoje imena 56 poginulih učenika.

Škola se isticala nizom posebnih aktivnosti: negovanjem literarnog rada, dramskom sekcijom (čiji su članovi bili danas poznati glumci Ružica Sokić, Rada Đuričin,Olga Stanisavljević, Ivan Bekjarev); hor pod rukovodstvom vajara Dragutina Spasića dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Škola je imala svoj list “Smotra“ (urednik prof. Borivoje Stojković koji je vodio i literarnu sekciju). U ovom listu su sarađivali i učenici drugih beogradskih gimnazija. Tiraž lista dostizao je broj od 4.000 primeraka. U školi je postojala prva zadruga u gradu, a šesdestih godina u školi je organizovan obavezan društveno koristan rad za učenike trećeg razreda. Škola je od 1963. godine razmenjivala posete sa učenicima Šeste zagrebačke i Šeste ljubljanske gimnazije, kao i sa Politehničkom školom “Hristo Botev“ iz Sofije. Maturanti su od 1964. do 1980. godine vođeni na ekskurzije u Grčku, Pariz, Rim i Budimpeštu.

Od 1965.godine do 1976. škola je izdavala svoj godišnji izveštaj sa pregledom uspeha učenika i izveštajem o radu škole. Na raznim sportskim takmičenjima učenici su osvojili oko 40 pehara (od kojih je veći broj izgoreo u požaru u školi 16. 10. 1964. godine zajedno sa umetničkim slikama i drugim vrednim materijalom i dokumentima). Godine 1965. škola je prva u državi uvela petodnevnu nastavnu nedelju, a 1964. godine, prilozima učenika i nekih radnih organizacija kao i prilogom opštine Zvezdara podignut je spomenik učenicima palim u ratu 1941-1945.
Škola je odlikovana Ordenom zasluga za narod i dobitnik je Oktobarske nagrade “Dositej Obradović“. 2003 godine postala je članica UNESCO škola, i tako ušla u međunarodnu mrežu ASPNET, pridružnih škola.