ШЕСТА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА — Београд
Улаз у Галис ↗| Место: | Београд |
|---|---|
| Адреса: | Милана Ракића 33 |
| ПТТ: | 11050 |
| Општина: | Звездара |
| Телефон: | +38111 2412 682 |
| Факс: | +38111 2412 682 |
| Школска управа: | Београд |
| Школски округ: | Град Београд |
| Директор: | Раде Зејак |
| Телефон директора: | +38111 2412 682 |
| Тип школе: | Гимназија |
| Матични број: | 07076843 |
| ПИБ: | 100027643 |
| Врста оснивача: | Јавна установа |
| Установа ради од: | 19. октобар 1933. |
| Сајт: | http://vigimnazija.edu.rs |
| Е-пошта: | [email protected] |
| Е-пошта 2: | [email protected] |
Архивска презентација школе
Историјат школе
Указом министра просвете Краљевине Југославије, 19. октобра 1933. године основана је Шеста мушка гимназија као ''Непотпуна мушка реална гимназија''. Прве године имала је 286 ученика у 12 одељења. Седиште гимназије било је најпре у Војводе Драгомира, а од 1935. године у улици Краља Александра 77. Једно време гимназија је била мешовита, и то од 1937. године, кадасу женска одељења премештена у Пету београдску гимназију. Године 1937. гимназија је имала 1850 ученика и 75 професора.У улици Милана Ракића, 14. маја 1939. године ударени су темељи за нову зграду. Камен темељац положио је министар просвете Стеван Ћирић, а директор школе, Станислав Вулић, издао је повељу са лозинком: ''Светлост, знање, живот''. Зграда је довршена 1942. године.
После ИИ светског рата зграду су користиле две гимназије, Шеста мушка и Трећа женска гимназија. Године 1950. обе гимназије постале су мешовите и добиле нове називе: Седма београдска и Девета београдска гимназија. Године 1950. ове гимназије су спојене у једну школу: Шесту београдску гимназију. У школи је за време окупације радило и неколико професора универзитета (избеглице из Скопља), као др Видо Латковић и Војислав Ђурић. Из састава Шесте гимназије су 1942. издвојена одељења са избеглицама и отворена је Десета мушка гимназија. Од 1941. до 1945. године око 200 ученика учествовало је у рату против окупатора. На спомен плочи у школи стоје имена 56 погинулих ученика.
Школа се истицала низом посебних активности: неговањем литерарног рада, драмском секцијом (чији су чланови били данас познати глумци Ружица Сокић, Рада Ђуричин,Олга Станисављевић, Иван Бекјарев); хор под руководством вајара Драгутина Спасића добио је Октобарску награду града Београда. Школа је имала свој лист ''Смотра'' (уредник проф. Боривоје Стојковић који је водио и литерарну секцију). У овом листу су сарађивали и ученици других београдских гимназија. Тираж листа достизао је број од 4.000 примерака. У школи је постојала прва задруга у граду, а шесдестих година у школи је организован обавезан друштвено користан рад за ученике трећег разреда. Школа је од 1963. године размењивала посете са ученицима Шесте загребачке и Шесте љубљанске гимназије, као и са Политехничком школом ''Христо Ботев'' из Софије. Матуранти су од 1964. до 1980. године вођени на екскурзије у Грчку, Париз, Рим и Будимпешту.
Од 1965.године до 1976. школа је издавала свој годишњи извештај са прегледом успеха ученика и извештајем о раду школе. На разним спортским такмичењима ученици су освојили око 40 пехара (од којих је већи број изгорео у пожару у школи 16. 10. 1964. године заједно са уметничким сликама и другим вредним материјалом и документима). Године 1965. школа је прва у држави увела петодневну наставну недељу, а 1964. године, прилозима ученика и неких радних организација као и прилогом општине Звездара подигнут је споменик ученицима палим у рату 1941-1945.
Школа је одликована Орденом заслуга за народ и добитник је Октобарске награде ''Доситеј Обрадовић''. 2003 године постала је чланица УНЕСЦО школа, и тако ушла у међународну мрежу АСПНЕТ, придружних школа.