ПОЖАРЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА

Након инцидента код Чукур чесме, почетком јуна 1862. године, у Београду је дошло до немира и уличних борби.

Турски паша је из Калемегданске тврђаве наредио бомбардовање вароши у коме је највише страдао део града познат као Савамала. Због тога су српске власти одлучиле да се Савамалска полугимназија измести из Београда у Пожаревац, у коме је прво образовање стицао и кнез Михаило Обреновић. Његовим указом од 24. септембра 1862. уместо укинуте Савамалске основана је полугимназија у Пожаревцу, која се десет година касније уселила у нову зграду у близини Саборне цркве. Године 1888. полугимназија је прерасла у осморазредну гимназију.

Професори и ученици Гимназије представљали су културну и образовну авангарду која је поставила темеље многим установама културе у овом граду. Професор Гимназије је уз помоћ ученика руководио Метеоролошком станицом која је основана 1889. године, и била смештена близу школе, у порти Саборне цркве. Одлуком Наставничког колегијума, 1895. године, основан је гимназијски музеј, чија је богата збирка нажалост већим делом уништена за време бугарске окупације у Првом светском рату. Од њених остатака настао је касније Пожаревачки музеј. Септембра 1890. одржана је оснивачка скупштина ђачке дружине „Развитак“. Свој први штампани извештај о раду Гимназија је издала за школску 1892/​93 годину.

Законом о средњим школама из 1898. Гимназија је постала шесторазредна и то само мушка, јер је било забрањено заједничко школовање дечака и девојчица. Женска гимназија у Пожаревцу постоји од школске 1906/​1907 до 1911/​1912 године. Школа је поново постала осморазредна од 1902. године. У овом периоду политички догађаји утицаће на промену имена школе. Указом краља Александра Обреновића школа је понела име „Гимназија кнеза Михаила“, да би након династичких промена, од 1904. била само Гимназија у Пожаревцу.

Трагедија Првог светског рата за српски народ одразила се и на Гимназију у Пожаревцу. Велики број њених ученика и професора отишао је са српском војском; зграда је руинирана, сва наставна средства и гимназијска архива су уништени. Тек је марта 1919. поново почела настава. Након дугих расправа, извештаја разних инспекција и жалби самих професора, на месту неусловне зграде изграђена је нова 1936. године. Међутим и она је морала да поднесе смештај туђе војске за време немачке окупације 1941 – 1944, док се настава одвијала по приватним кућама, кафанама… Убрзо након ослобођења, већ у новембру 1944. почела је редовна настава у школској 1944/​1945 години.

Када је 1951. формирана осмогодишња основна школа (ОШ Доситеј Обрадовић), Гимназија је установљена као Виша гимназија. Године 1954. изишао је први број часописа „Развитак“. Поново је 1959. године, под утицајем актуелне политике, промењено име у Гимназија „Јован Шербановић“, по некадашњем ученику и народном хероју. Године 1972. Гимназија напушта суседство Саборне цркве и сели се у други део града, у зграду Учитељске школе, где се и данас налази.

Од школске 1977/​78. започео је експеримент са усмереним образовањем због кога, уместо Гимназије, настаје Школски центар за усмерено образовање „Јован Шербановић“ у коме се школују ученици на ИВ и ИИИ степену стручности. Како оваква организација наставе није дала очекиване резултате, десет година касније одустаје се од заједничких основа и ученици се од првог разреда опредељују за одређена занимања. Полако ипак долази до повратка гимназије као врсте средње школе.

Од јануара 1989. наша школа носи име Гимназија „Јован Шербановић“, а од школске 1990/​91. постоји као гимназија са друштвенојезичким и природноматематичким смером.

Пошто школа живи у садашњици и не може бити изолована од савремених збивања, она се и даље мења и прилагођава. Од школске 2001/​2002. она носи назив Пожаревачка гимназија и као свој дан обележава 24. септембар, дан када је Указом кнеза Михаила настала полугимназија у Пожаревцу.

Ана ВЛАЈОВИЋ,
професор историје