Прва школска зграда у Железнику је подигнута 1840. године. Из записа учитељице Марије Цветковић из 1874. године сазнајемо да је само село подигло ову зграду за коју је потрошено „9000 гроша чаршијских“. Седећи у десет скамија наставу је пратило двадесетак ђака. Развој насеља после 1945, посебно након изградње фабрике „Иво Лола Рибар“ 1948. године, условио је и повећање броја школске деце. Основна школа и нижа гимназија раде неколико година у заједничким просторијама, да би се 1951.године спојиле у осмогодишњу школу. Нова зграда са 13 учионица подигнута је 1956. године. Ширењем Железника и ове учионице постају мале. Одлуку о оснивању основне школе „Владимир Назор“ доноси Народни одбор Општине Чукарица 8. новембра 1960. Према овом решењу „школа обухвата подручје села Железник и један део насеља у Железнику са кога су ученици обавезни да похађају основну школу“. Нова школа изграђена је са десне стране Кружног (Авалског) пута у атару Алуге. Школа је свечано отворена за ђаке и наставнике 19. новембра 1960. године. На десетогодишњицу рада школе, 1970. године, на постојећу зграду дограђен је нови део у коме ће се наћи места за још 600 ученика. Школска зграда коначно добија изглед који има и данас, са површином од 3770 м2 и двориштем од 127 ари. У школи су 1971. године установљени стручно уређена библиотека и дневни боравак. Посебна пажња у овом периоду посвећује се уређењу школског простора, учионица и зелених површина у дворишту. Школа 1975. осваја прво место у Републици за најуређенију школску средину. Ова награда постаје мотив за даљи рад, па се истрајавање на уређењу школе и школске околине јавља као једно од доминантних у раду школе све до данашњих дана. У оквиру школе је 1969. основано посебно друштво за неговање спорта „Перица Лукић“. Кроз различите секције друштво се развијало и опстало до данас доносећи школе признања, медаље, награде…

Корак ка осавремењавању васпитно-образовног рада учињен је 1982. године када је у оквиру библиотеке отворена школска медијатека са савременом аудио-визуелном опремом (108м2). У ово време школа добија стоматолошку службу. У једном кутку школе уређен је Завичајни музеј у ком се чувају делови ношње, употребни предмети и покућство из овог краја.