ОСНОВНА ШКОЛА „ЉУПЧЕ НИКОЛИЋ“ - Алексинац

Улаз у Галис

КРАТАК ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

Обавезно основно осмогодишње образовање уведено је 1955. године. Тако је по новом Закону о школству, у Алексинцу школске 1955/1956. године, формирана осморазредна основна школа која је 1959. године добила назив „Љупче Николић“.

Ова школа настала је спајањем основне школе која је радила у згради „Смех и суза“, где је било 6 одељења, и свих одељења од првог до четвртог разреда ниже Алексиначке гимназије. Школа је у моменту оснивања имала укупно 18 одељења. У нижим разредима 6 и у вишим 12 одељења.

9. априла 1957. године основној школи „Љупче Николић“ припојена су и одељења основних школа у селима Вакупу, Краљеву, Алексиначком Бујмиру и Глоговици које су до тада биле самосталне четвороразредне школе.

После овог припајања школа је у нижим разредима имала 12 одељења, а у вишим разредима било је 13 одељења тако да је укупан број одељења у школи био 25.

Већ почетком девете деценије деветнаестог века, алексиначка основна школа суочила се са недостатком простора.

Зграда Гимназије у коју се 1963. године уселила Основна школа „Љупче Николић“, подигнута је на месту где се налазила кућа татар Ристе Прендића. Ова дотрајала зграда током деветнаестог века била је једна од највећих и најлепших у вароши, и у њој су се одиграли знаменити догађаји када је Алексинац био погранична варош. У њој се од 1837. до 1855. године налазило седиште курира енглеског конзула у Београду, Хоџеса, господина Шулберта. Татарску службу за господина Шулберта по наредби кнеза Милоша обављао је Риста Прендић. Он је до 1837. године био лични татарин кнеза Милоша који је пут од Београда до Цариграда превљивао на коњу за 7 дана. Како је у кући татар Ристе, становао енглески курир то је његова кућа прозвана зградом енглеске поште. Године 1871. У њој је отворена прва апотека у Алексинцу. Отворио ју је мр. Аурел Калмар из Бартефелда у Аустро-угарској, 18. јануара 1871. године.

У судбоносним данима првог српско – турског рата 1876. године у кући татар – Ристе Прендића био је смештен Штаб врховног команданта српске војске, кнеза Милана са начелником Штаба генералом Костом Протићем.

За време турске окупације Алексинца од 31. октобра 1876. до 28. фебруара 1877. године у кући татар Ристе, налазио се Штаб турског команданта Ејуб – паше. У другом српско – турском рату, она је поново све до ослобођења Ниша била седиште Штаба кнеза Милана.

Успомену на ове догађаје данас чувају спомен плоча на спољној фасади зграде која говори о отварању прве апотеке у Алексинцу и камен бељекташ, са кога се татар Риста Прендић пео на коња, полазећи на пут. Зграда Гимназије грађена је у току 1935. и 1936. године по пројекту среског инжењера Милорада Р Дивца који је истовремено обављао и надзор. По том пројекту зграда је имала 16 учионица, салу за свечаности, родитељске састанке и ђачке приредбе, зборницу за наставнике, канцеларију за директора, канцеларију за секретара, просторију за архиву школе и нешто касније дограђену фискултурну салу. Освећење зграде је извршено на Дан Св. Саве 27. јануара 1937. године. У оваквом облику зграда је дочекала и усељење Основне школе 1963. годне.

Временом и она је постала тесна за смештај основаца, па је на делу зграде дограђен нови део са 12 учионица. Тај део је због лошег квалитета градње порушен и очекује се почетак радова на том простору, нових 1000 квадратних метара новог дела школе.

Како је зграда изузетне архитетонске вредности, проглашена је спомеником културе и налази се под заштитом државе. О њеној заштити непосредно брине Завод за заштиту споменика културе у Нишу.