ОСНОВНА ШКОЛА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Чента представља типично банатско село. Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда.

Први помен Ченте датира из 1549. године у једном турском дефтеру. Тада су забележена 22 домаћинства (именом и презименом) и Воја калуђер. Готово током целе турске владавине данашњим Банатом, Чента је била насељена,иако се не помиње у Пећком катистигу ни 1660, као ни 1666. године.Тада је забележено само насеље Јечин, североисточно од данашњег села. Јечин је насељен у време изгона Турака из Баната, 1717. године када је селу било 13 домова и поп Петар. Део Јечина се преселио у Ченту, где је поп Петар и сахрањен, а његов споменик је сачуван до данашњег дана. На Марсијевој карти Баната из 1723/25. године, Чента је забележена као запустело село, али већ 1727. године, забележена су 22 домаћинства, те је вероватно да је било насељено и 1723. године, али се становништво пред пописивачима разбежало. Чента је много страдала у време упада Турака, 1736/37. године, па је, од пређашња 22 дома, остало само 7. Главни узрок смањења становника била је куга. Постоји поименични попис ових домаћинстава. Према попису из 1748. године, Чента има 58 домова. Године 1750/53. село улази у састав Банатске земаљске милиције. Назив села потиче, вероватно, од старословенске речи „Чантра“ (торба), јер је село, у средњем веку, било окружено барама и мочварама, па се током већег дела године налазило практично на острву, а мештани у том селу, сакривени од порезника и случајних пролазника, као у некој торби. Уласком Ченте у састав Војне границе 1753. године, село добија назив Леополдово и тај назив задржава све до 1883. године, када се селу враћа пређашњи назив.
У старом селу постојала је црвка, изграђена 1743.године, од плетара и набоја. Црква је срушена и обновљена 1991. године. Нова црква саграђена је у садашњем центру села 1802. године. Олтар, звона и читав објекат налазе се под заштитом државе од 1974. године.