Историјат

Школа у Бачком Моноштору је основана 1752. године, када је сазидана и црква у месту. Школа је смештена у посебну зграду тек 1767. године. Школска зграда са свега две учионице сазидана је 1826. године, а 1880. год. направљене су још две учионице. Тих година настава се изводи, углавном, на шокачком дијалекту већинског дела становништва места, и на немачком језику, а од 1886. године све се више инсистира на мађарском језику у настави. 1889. године отворени су пети и шести разред. Након доласка управника Губице Калмана, 1891. године, још се јаче фаворизује настава на мађарском језику (од трећег разреда изводи се искључиво на мађарском). 1894. подигнута је још једна зграда школе (данашња Мала школа) са једном учионицом и станом. Тај стан је касније претворен у другу учионицу, а трећа је дозидана 1928. године. У периоду 1898-1899. припрема се прелазак школе у државне руке, што је остварено 1901. године. Те године је школа добила послужитеља. 1907. године зидано је нових шест учионица. Следеће године запослен је осми учитељ, а 1911. школа има девет учитеља. Ослобођење, 1918. године, доноси и увођење наставе на народном језику. Настава је извођена на српско-хрватском, мађарском и немачком језику. Темељ извођења тадашње наставе је била грађанска педагогија. Од 1918. до 1941. године у школи се смењује пет управитеља. За време окупације, у раду школе одражавало се стање средине: мађарске окупационе власти настојале су отворити што више одељења на мађарском језику, о хрватским одељењима није се много водило рачуна; квалитет наставе није био на висини; број одељења: 11. Исто стање се одржало и непосредно после окупације, 1941-1944. Након ослобођења, у општем елану изградње, већ у новембру 1944. године уређују се учионице и почиње са радом. Од фебруара до априла 1945. године привремено је радило неколико учитеља из Хрватске. Тог априла за управитеља школе је постављен мештанин Никола Ђипанов; супруга Милица ја била учитељица у школи. Школска 1945-1946. започета је по програму седмогодишњег школовања. Школу захвата нов дух усклађен са изградњом земље; учињени су напори ка демократизацији наставе. Школске 1946-1947. управитељ школе, Никола Ђипанов, премештен је у Апатин. Школа почиње рад као Прогимназија са првим и другим разредом. Ради се по гимназијском програму. Новоотворена одељења су поздрављена од мештана. Млада наставница, Љубица Симић, која је радила у Прогимназији, није успела одржати дисциплину у одељењима па је сама дала оставку. Касније је ситуација са недисциплином поправљена и рад настављен. У октобру се у школу враћа управитељ Никола Ђипанов и наставља рад на Прогимназији. У томе му помаже Бранко Зидарић. Треба напоменути да је, након ослобођења, много средстава уложено у школство од стране Месне народне власти. Велики број моношторске деце није похађао наставу за време окупације и ратних година. Народне власти  су дале упутства за формирање одељења скраћеног школовања, са намером да се просвета и култура подигну на завидније основе. Тим програмом је било обухваћено и много ромске деце о којој се раније готово и није водило рачуна у смислу образовања. Школске године у распону од 1947. до 1950. одвијале су се у духу социјалистичке идејности у погледу конципирања и  савладавања наставног градива. Народне власти показују изузетно занимање и бригу за наставу и наставни кадар. Наставници се истичу посебним залагањима на свим пољима делатности иако најчешће раде  у отежаним околностима: често и са два одељења истовремено. 22.8.1950. основана је Осмолетка на предлог тадашњег Главног извршног одбора Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине. У периоду до 60-тих година моношторска Осмолетка  укључује се у процес школске реформе. Успева да прошири простор и адаптацијом су обезбеђени основни услови за реализовање нових наставних области (техничко, ликовно и музичко образовање). У истом периоду, почело је окупљање деце у предшколску установу, ради чега је адаптирана зграда Општенародне имовине. Бројно стање ученика се креће између 550-600, а број одељења између 18-20. У предметној настави постепено пристиже наставни кадар са вишом и високом школском спремом. Интензивирање основног образовања ромске деце покушано је кроз формирање неподељеног одељења на румунском језику. Након 4-5 година истог периода установљене су тешкоће у настави због неправилности у књижевном језику. Одељење је укинуто, а ученици су поново прикључени осталој (неромској) деци. Тих година је урна саугашено и посебно, неподељено одељење на мађарском језику, јер је број уписане деце у ову групу спуштен испод прописаног минимума. За децу мађарске народности организована је изборна настава на матерњем, мађарском језику. 13.2.1964. школа је добила назив Основна школа „22. октобар" и под тим именом постоји и данас. Свих наредних година видљива су настојања да се побољшају услови за наставне и ваннаставне  васпитно-образовне активности. Оформљена су и три одељења продуженог боравка, претежно за ромску децу, са циљем планског постављања слободних активности ученика и са циљем квалитетнијег ангажовања у настави. 70-тих година  изразита су настојања да се припреме услови за градњу нове школске зграде јер су две старе дотрајале. Осмишљен је урбанистички план и проширен досадашњи плац откупом баште од Месне црквене управе у величини од 700 квадратних хвати. Прва фаза изградње нове школе започела је 1985. године. Ова фаза је подразумевала изградњу две учионице, салу за физичко васпитање, пратећих просторија, санитарних просторија и ложионице. План је реализован у потпуности до 1989. године. Свечано отварање зграде Нове школе било је 7. маја 1989. године. 17. фебруара 2010. г. завршена је друга фаза изградње новог објекта школе. Осам нових учионица, информатички кабинет и фискултурна сала-простор је у коме, од свечаног отварања коме је присуствовао и Председник Владе Војводине,  бораве ученици наше школе. У пролеће 2011. започела је реализација пројекта школе и Покрајинског секретаријата за образовање-изградња спортског терена иза фискултурне сале, у дворишту школе. Спортске и слободне активности на терену ће започети да се одвијају од септембра 2011. године.