ОСНОВНА ШКОЛА "17. ОКТОБАР"

Скола је поцела да ради 1. септембра 1963. године и није имала наменске просторије. Првих година су корисцене зграде Гимназије и Радницког универзитета, а од 1968. и простор Сколе за квалификоване раднике у улици Вука Караџица бр. 2 у Јагодини.

Настава се у поцетку изводила без основних наставних средстава уз помоц табле, креде и зиве наставникове реци. Несто касније поцело се са набавком уцила за потребе физике, биологије, географије, историје, техноцког образовања и несто мање за музицку културу.

У сколској 1965/66 прогласени су први носиоци Дипломе "Вук Караџиц": Симиц Мира и Стојковиц Мира. Титулу сампиона понео је Тодоровиц Миодраг у такмицењу "Сампион знања" 1969. године.

Хор сколе са Зиворадом Јовановицем, наставником осваја прво место на Републицкој смотри хорова. Наставници: Олга Милосевиц, Селимир Милосављевиц, Зиворад Симиц и Зиворад Јовановиц организују са уценицима ове сколе прву Априлијаду, дан радости, сале, смеха за све основце опстине Јагодина.

Редакција листа "Кекец" поклања сколи библиотеку јер је изабрана међу десет најбољих скола у Србији.

Неколико година при сколи је радио и целодневни боравак деце, али касније није било интересовања за овакав облик рада са децом па је исти престао са радом.

Уценици су најпре изуцавали француски и руски језик, а од 27. октобра 1986. уведен је и енглески језик који је од увек био атрактивнији како за уценике тако и за ђацке родитеље.

Године1987. ова скола уводи предмет информатике и рацунарства и настава се изводи у специјализованој уционици са десет рацунара.

Скола је годинама сарађивала са Совјетском сколом која ради при Руској амбасади у Београду и Основном сколом "Братство и јединство" из Борова крај Вуковара. Поводом обелезавања 25 година, постојања сколе сарадња са ОС из Борова крунисана је потписивањем Повеље о братимљењу. Рат је прекинуо ту сарадњу, ОС "Братство и јединство" висе не постоји, али зиве везе међу појединим цлановима оба колектива и даље трају.

Обелезавајуци вредан јубилеј, 25 година постојања сколе, константовано је у Матицној књизи, до тада било уписано 4050 имена уценика. Њих 332 понело је највиса уценицка признања, док је 214 уценика добило Диплому "Вук Караџиц". Скола је те године била кадровски добро опремљена, тако да је настава била у потпуности струцно заступљена. Сколом је тада руководио Благоје Милосевиц, професор који је пуних 16 година био на функцији директора сколе. Поред господина Благоја Милосевица, сколом су јос руководили и:
Milosevic Bogomir,
Милановиц Олга,
Pantic Mica,
Radojevic Milan i
Ristic Tatjana, sadasnji direktor skole.

За укупне активности скола је због успесне сарадње прогласена за најбољу сколу у опстини и у Региону. Зато је и добитник признања Културно просветне заједнице Србије. За самопрегоран рад у образовању и васпитању младих поводом 25 година постојања сколе троје радника је одликовано Орденом рада са сребрним венцом: Благојевиц Љиљана, Торлаковиц Милка и Јовановиц Предраг.

У сколској 1991/92. години обелезена је сколска слава Св.Сава, после висе деценија, уз пригодан програм.

У прослој и овој сколској 2001/02. години улозена су знатна средства Европске уније за оправку, адаптацију и опремање наместајем сколског објекта. Урађена је фасада, репариран део столарије, асфалтирано сколско двористе, поправљена ограда сколског двориста, сређен мокри цвор, уређена мала сала за потребе музицке културе и неких културних активности. Опремљено је и 13 уционица савременим наместајем.

Скола се одмах укљуцила у токове реформе. Успесно је спровела полагање квалификационих испита и политику уписа у средње сколе. Од 111 сврсених уценика осмог разреда, испит је полагало 97 уценика, а 12 уценика није задовољило праг знања, сто говори о квалитету наставе и критеријуму оцењивања.