Muzička škola „Kosta Manojlović“ otpočela je sa radom 1. septembra 1939. godine, kao izdvojeno odeljenje muzičke škole „Stanković“ iz Beograda, u trosobnom stanu u Svetosavskoj ulici. Od tada, pa sve do 1949. godine, škola je radila u vrlo teškim uslovima. Prostor u kome se održavala nastava je morao često da se menja, nije postojao ni adekvatan instrumentarij ni nototeka.

1949. godine škola je dobila status redovne šestogodišnje i besplatne škole, a od 1954. nosi ime Koste Manojlovića, i svojom daljom delatnošću dostojno predstavlja našeg poznatog muzikologa, kompozitora, osnivača i prvog rektora Muzičke akademije u Beogradu.

Novo preseljenje koje je usledilo 1957. godine značilo je i novu etapu u razvojnom putu škole. Tada su dobijene prostorije u zgradi Doma kulture, na mestu današnjeg Doma sportova „Pinki“. Muzička škola traži, u to vreme, svoju afirmaciju i svoje mesto u kulturnom životu Zemuna. U cilju propagiranja muzike, 1961. godine, u novootvorenoj sali muzičke škole, otpočinje se sa organizacijom koncerata nazvanih „Zemunske muzičke večeri“. U tom periodu često su se mogla čuti izuzetna umetnička ostvarenja naših i stranih izvođača. Godine 1970. srušen je Dom kulture radi izgradnje Doma sportova (današnji Pinki). Zahvaljujući angažovanosti uprave škole i razumevanju nadležnih, dobijena je nova lokacija i za nekoliko meseci je izgrađena sadašnja školska zgrada koja je počela sa radom 6. februara 1971. godine.

Zbog renomea i sve većih uspeha učenika, zaključeno je da su se stekli uslovi za otvaranje srednje škole, pa je prvog septembra 1979. godine upisano odeljenje prvog razreda srednjoškolaca. Školske 1981/82 godine školi je pripojeno specijalno odeljenje, ranija Muzička škola doma za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“. Ovo odeljenje danas obrazuje učenike klavira, violine, harmonike, klarineta i solo pevanja. Za potrebe ove dece škola, jedina na teritoriji Srbije, poseduje softver i štampač za štampanje nota na Brajevom pismu.U neposrednoj blizini gradskog parka, zajedno sa Zemunskom gimnazijom, Poljoprivrednim fakultetom i dve osnovne škole ova škola čini obrazovno jezgro Zemuna. Na teritoriji Novog Beograda i Zemuna to je jedina srednja muzička škola. Privilegija velikog priliva dece je jedan od razloga stalnog procesa usavršavanja organizacije nastave i prilagođavanja savremenim stremljenjima u obrazovanju.

Učenje muzike se odvija u tri obrazovna ciklusa:

• predškolsko obrazovanje (koji obu- hvata muzički vrtić, muzičko zabavište i pripremni predškolski program)
• osnovno muzičko obrazovanje
•  srednje muzičko obrazovanje

Nastava se organizuje u tri odvojena prostora – u matičnoj školi, zatim u odeljenju za slabovidu decu „Veljko Ramadanović“ i osnovnoj školi „Lazar Savatić“. Sa oko hiljadu učenika i 140 nastavnika i vannastavnog osoblja, škola je jedna od najvećih u Srbiji. Danas u školi postoji sedam odseka: za klavir, gudačke instrumente, duvačke instrumente, solo-pevanje, harmoniku, gitaru i odsek za muzičku produkciju i snimanje zvuka. Osnovno obrazovanje do sada je steklo oko 3000 učenika a srednju školu završilo je oko 650 učenika.

KLAVIRSKI ODSEK

Klavirski odsek je jedan od najvećih oslonaca muzičke škole od nastanka pa do danas. Prvih godina postojanja formirano je nekoliko klasa, da bi danas taj broj dostigao tridesetšest. Nižu školu pohađa preko 350 učenika, a srednju oko 35. Prvi koraci se čine u pripremnom predškolskom programu , a na kraju srednje škole diplomiraju sa programima klasične muzike u trajanju i do sat vremena. Pored solo nastupa, veoma veliki broj učenika učestvuje u kamernim ansamblima svih drugih odseka, a često nastupaju i kao solisti školskog orkestra. Naši nastavnici su osposobljeni da vode učenike od prvih nota pa sve do celovečernjih koncerata i prestižnih takmičenja. Statistika kaže da smo, ako ne najkvalitetniji onda među vodećim klavirskim odsecima srbije. Život unutar odseka je veoma bogat: preko cele godine se organizuju interni časovi, koncerti klasa, seminari, posete drugim klavirskim odsecima beograda i srbije… Pozdravlja se i poželjna je svaka dobra inicijativa.

GUDAČKI ODSEK

Gudački odsek postoji od osnivanja škole 1939. godine. Od osnivanja odseka do danas mnogi učenici su ostvarili zapažene rezultate na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima i Festivalima, osvajajući visoke nagrade.
Godine 1979. gudački odsek počinje sa radom i u srednjem muzičkom obrazovanju. Danas odsek ima 20 klasa violine, 2 klase viole, 3 klase violončela, klasu kontrabasa, gudački orkestar niže škole i gudački orkestar srednje škole. Vrlo je značajno negovanje kamernog muziciranja u nižoj školi koje ne postoji kao obavezan predmet. Prijavljivanje učenika za polaganje prijemnog ispita je u maju mesecu, a polaganje prijemnih ispita je u junu.

DUVAČKI ODSEK

Duvački odsek formiran je 40-ih godina XX veka i tokom godina na odseku su predavali mnogi eminentni profesori, formirajući visoke kriterijume na odseku.
Odsek obuhvata nastavu iz 7 različitih instrumenata, koju drži 13 profesora: flauta, oboa, klarinet, truba, horna, saksofon i trombon. Interesovanje za duvačke instrumente ne jenjava i iskazuje se velikim brojem dece na prijemnim ispitima koji se održavaju u junu svake godine.
Kao specifičnosti našeg odseka izdvajamo: Flautska sekcija raspolaže legatom flautiste i pedagoga Miodraga Azanjca koji sadrži notni materijal i audio snimke iz flautske literature i snimke Hora flauta. Od 2004. godine aktivna je Asocijacija flautista Srbije «Miodrag Azanjac» koja organizuje godišnji «Flauta Fest» uz podršku Ministarstva za kulturu, afirmišući flautsko izvođenje u Srbiji kroz koncerte i seminare. Predsednik Asocijacije je profesor Rastislav Menđan, a više informacija možete naći na sajtu. Takođe, naš kolega profesor klarineta Radivoj Lazić izuzetno je aktivan i kao autor. Napisao je 30-ak knjiga za klarinet koje su zastupljene kako u nastavi tako i na koncertnim podijumima.

ODSEK HARMONIKE

Početak nastave harmonike datira iz školske 1947/48 godine. Od 1954/55 školske godine na odseku su postojale dve klase, koje se sedamdesetih godina proširuju na šest. Od 1.9.1979. godine počinje sa radom i nastava u srednjoj školi. Profesori odseka harmonike intenzivno i aktivno učestvuju na organizaciji i unapređenju nastave harmonike. U planu je intenzivnija saradnja sa kolegama na odsecima harmonike u svim beogradskim muzičkim školama, kroz zajedničke koncerte i razmenu iskustava a ako bude moguće i u drugim gradovima Srbije. Neizostavno su prisutni na svim seminarima koji se organizuju u našim većim centrima, a takođe ambiciozno i stručno dokazuju svoje pedagoške uspehe pripremajući učenike za takmičenja u zemlji i inostranstvu. Svi zainteresovani mogu u maju da se prijave za polaganje prijemnog ispita, koji se održava u junu svake godine. Od devedesetih godina prošlog veka moguće su i studije harmonike u našoj zemlji, tako da učenici imaju tu mogućnost da se kod naših izvanrednih stručnjaka usavršavaju (FMU u Kragujevcu, ALU Beograd, Muzička akademija u Istočnom Sarajevu i FMU u Nišu). Danas harmonika postaje vrlo popularan instrument jer su velike mogućnosti instrumenta, a takođe i primena u svim žanrovima muzike.

ODSEK ZA SOLO PEVANjE

Prvi podaci o predmetu solo pevanje u našoj školi datiraju još iz prve nastavne 1939. godine kada je i osnovan odsek Muzičke škole «Stanković» u Zemunu. Tadašnji direktor, prof. dr Ljudevit Kiš, predavao je teorijske predmete, klavir i solo pevanje. Prvi nastup učenika našeg odseka zabeležen je na koncertu održanom 9.VI 1940. godine. Od tih vremena odsek se razvijao i danas je jedan od najpopularnijih u školi. Pored osvrta na prošle epohe, čuvanja vokalne tradicije i stilova, naše težnje su i inovacije u ovoj umetnosti u skladu sa onim što se poslednjih godina događa u celom svetu. Vokalna umetnost i OPERA kao njen vrhunski oblik, mogu biti MODERNI! Prijave za prijemni ispit se podnose Sekretarijatu škole ili Referentu za učenička pitanja, a održava se u maju svake godine. Da bi konkurisali, devojke NE smeju da budu mlađe od 16, a mladići NE mlađi od 18 godina, jer se u tom uzrastu završava individualni, prirodni proces sazrevanja glasa i ukupnih psiho-fizičkih sposobnosti. Na prijemnom ispitu stručna komisija procenjuje predispozicije kandidata (intonacija, ritam, harmonski sluh, muzikalnost, glas, komunikativnost…). Nakon uspešno završene osnovne muzičke škole, učenici polažu prijemni ispit za upis u srednju školu, a nakon uspešno završene srednje škole učenici stiču zvanje Diplomiranog horskog pevača i mogu da konkurišu na prijemnim ispitima na svim muzičkim visoko-školskim ustanovama u zemlji i inostranstvu.

ODSEK ZA GITARU

Muzička škola „Kosta Manojlović“ je 1985. godine među prvima otvorila odsek gitare za osnovnu muzičku školu. Otvaranje srednje škole za gitaru usledilo je 1993. godine. Od tada broj profesora i učenika stalno raste. U školskoj 2010/2011. godini škola ima 6 klasa gitare koje vode sledeći profesori: Andrej Jovanić; Dušan Dimitrijević; Milan Dimitrijević; Sreten Popara; Vera Bakiš i Goran Kovačić. Nastava se odvija po propisanom planu i programu najpre u cilju razvoja ljubavi prema muzici kao važnog dela opšte kulture učenika. Sledeći zadatak je da se talentovanim i ambicioznijim učenicima postavi zdrava tehnička i prava muzička osnova koja podrazumeva muzički izraz, koje su neophodne za dalji nastavak muzičkog školovanja. Po završetku osnovne muzičke škole učenici koji žele da se dalje muzički obrazuju i za koje je procenjeno da za njih u tome postoji perspektiva, polažu prijemni ispit za srednju muzičku školu koji podrazumeva izvođenje propisanog programa na instrumentu i ispit iz solfeđa. U srednjoj školi se nastavlja rad po propisanom planu i programu u cilju daljeg osposobljavanja za studije na muzičkim fakultetima i dalje profesionalno bavljenje instrumentom. Po završetku srednje muzičke škole polaže se prijemni ispit za upis na neki od muzičkih fakulteta koji podrazumeva izvođenje propisanog programa na instrumentu i ispit iz solfeđa. Odsek za gitaru naše škole održava saradnju sa „GuitarArt“ festivalom čiji je osnivač i direktor bivši profesor naše škole Boško Radojković. Naši đaci su redovni učesnici festivala, a naši profesori svake godine učestvuju u organizaciji i realizaciji ovog festivala koji iz godine u godinu postaje sve veći i poznatiji širom Evrope i sveta kao jedan od najboljih festivala gitare.

MUZIČKA PRODUKCIJA I SNIMANjE ZVUKA

Odsek „Muzičke produkcije i snimanja zvuka“ pruža obrazovanje za obrazovni profil „Dizajner zvuka“. Ideja rođena devedestih godina već prošlog veka, realizovana je na inicijativu našeg profesora Mr. Dušana Petrovića i direktorke Mile Lacković. Nastavni plan i program objavljen je avgusta 2005. godine u „Službenom glasniku“ Republike Srbije i iste godine odsek počinje sa radom u našoj školi, kao prvi u zemlji. Tehnologija zvučno-muzičkog procesa kao i tehnologija komponovanja i stvaranja muzike znatno su se izmenile u godinama protekle decenije. Savremeni kompozitori svih žanrova pa i kompozitori ozbiljne muzike uglavnom danas koriste računare i sintisajzere kao sredstva u stvaralačkom procesu i ne samo kao sredstva već i kao izvor zvuka. Računar kao izvor zvuka poslednjih godina doživeo je veliku ekspanziju. Interes svakog učenika je uvođenje stvaralaškog načina mišljenja u muzičke škole koji treba da poveže postojeće mužičke predmete i omogući da se muzička znanja konačno praktično otelotvore. Uvođenje novih predmeta poput „Savremene harmonije sa improvizacijom i orkestracijom“ kao i „Savremene MIDI kompozicije i produkcije“, dovode do osavremenjivanja već postojećih teorijskih predmeta u muzičkoj školi.

Ovaj odsek učenicima stvara bolju i svestraniju perspektivu za bavljenje muzikom i zvukom. Omogućava im upliv u multimedijalne oblasti koje danas dominiraju sa tendencijom sve većeg primata: film, TV, radio, pozorište, računari, Internet…. U svakoj od ovih oblasti „Dizajner zvuka“ može samostalno da estetski oblikuje, producira, snima, edituje, meša-miksuje pa čak i komponuje, aranžira i orkestrira različite zvučno-muzičke projekte i procese. Dizajner zvuka može obavljati poslove: muzičkog producenta, muzičkog saradnika, tonskog snimatelja, tonskog snimatelja muzike, mikromana, kompozitora kratkih formi za radio, televiziju i druge medije. Velika prednost „Dizajnera zvuka“ ogledala bi se u činjenici da samo jedna ličnost može obavljati i objedinjavati sve ili samo neke od gore navedenih poslova i to na pravi „muzikalni način“. Nakon završenog obrazovanja u srednjoj školi, u poređenju sa drugim odsecima, prohodnost na fakultete je uvećana. Sem više odseka na Muzičkoj akademiji, učenici mogu da konkurišu na katedri za Snimanje zvuka pri Fakultetu dramskih umetnost ili Akademiji umetnosti BK, a u inostranstvu: Berklee College of Modern Music-Paris, France; Erich-Thienhaus institut-Detmold, Nemačka; Robert Schumann College od Music-Dizeldorf, Nemačka; Institut fur Elektroniske Music und Akustik-Grac, Austrija; Conservatoire de Paris-Francuska; Institut fur Elektroakustik, experimentelle und angewandte Music-Beč, Austrija; SAE Institute-The School of Audio Engineering-USA, Evropa.

AKTIV PROFESORA TEORETSKIH PREDMETA

Teoretski odsek sa solfeđom kao glavnim predmetom u našoj školi ne postoji kao samostalan. Aktiv profesora teoretskih predmeta postoji od 1939. godine, od kada i sama škola. Nastava bilo kog instrumenta je uvek podrazumevala i nastavu solfeđa, kao pratećeg a veoma bitnog predmeta sa dva časa nedeljno. U dugom periodu od preko pola veka, svoja imena u solfeđo utkali su mnogobrojni profesori, a 1979. godine otvara se i srednja muzička škola. Danas aktiv za teoretske predmete objedinjuje sve učenike škole (oko 100), jer koji god instrument da uči, učenik u osnovnoj muzičkoj školi mora da pohađa i nastavu solfeđa i hora (orkestra), a na instrumentalnom odseku srednje škole i nastavu sledećih teoretskih predmeta: solfeđo, teorija muzike, muzički instrumenti, harmonija, istorija muzike, muzički oblici, kontrapunkt, nacionalna istorija muzike i etnomuzikologija.

Mnogi svršeni maturanti naše škole postaju studenti na muzičkim fakultetima na različitim odsecima: dirigovanje, kompozicija, etnomuzikologija, muzikologija, opšta muzička pedagogija. Učenici naše škole učestvuju na takmičenjima iz solfeđa ravnopravno sa učenicima teoretskih odseka drugih škola i osvajaju nagrade, a takođe upisuju i fakultete muzičke umetnosti vokalno-insrumentalnih odseka kako u zemlji, tako i u inostranstvu, gde je prijemni ispit iz solfeđa i teoretskih predmeta veoma zahtevan (Konzervatorijum u Parizu, Visoka škola za muziku u Beču itd.). Profesori teoretskih predmeta naše škole posećuju seminare priznatih profesora drugih škola i Fakulteta muzičke umetnosti, a stalno je aktuelna i saradnja sa teoretskim aktivima na nivou grada i zemlje. Kroz nastavu teoretskih predmeta, iako na prvi pogled apstraktnih i suvoparnih, učenici naše škole počinju da švataju muziku sadržajnije, uče da prepoznaju i povezuju zakonitosti onoga što na svojim instrumentima sviraju. Otkrivaju novi svet jednostavne logike kojim je muzika protkana, što neminovno produbljuje ljubav prema muzici koju u sebi nose.

KLAVIRSKI SARADNICI – KOREPETITORI

Evo šta je rekao profesor Dušan Trbojević, pijanista, u svojoj knjizi „Razmišljanja o muzici“ : „Šta je to, dakle, klavirski pratilac? Spolja gledajući, to je osoba čije je ime na plakatu odštampano mnogo sitnije od imena soliste; osoba koja na podijum izlazi gotovo neprimećena, pa otvorivši note čeka na dozvolu soliste na početak; osoba koja se na kraju koncerta, posle blagonaklonog gesta upućenog njegovoj malenkosti skromno klanja; iza scene stoji sa strane, neprimećena od mase čestitača, a u kritici su joj obično posvećene poslednje dve rečenice… Ne izgleda baš atraktivno, zar ne? No, cela se slika suštinski menja pred činjenicom da nema soliste koji vrlo pažljivo ne odabira svog pratioca. Zašto? Jer mu je potreban neko na koga se može sasvim osloniti, koji će umeti da podnese, podrži, inspiriše, a da se pri tom, u svakom izvođenju, oseća sasvim slobodan. Prema tome, premda ga reflektori javnosti mnogo manje osvetljavaju, pratilac je neminovnost bez koje ni najbolji solista ne opstaje, koji mu omogućava postizanje maksimuma – ili mu upropašćuje koncert.“ Iz ovog uvoda vidimo kako je odgovoran posao klavirskog saradnika. Još kolika je odgovornost kad pratite najmlađeg umetnika, učenika?! Od osnivanja škole pa sve do 1970. godine posao klavirskog saradnika obavljali su nastavnici-profesori klavira naše škole. Povećanjem broja učenika, prerastanjem osnovne muzičke škole u srednju, i potreba za klavirskim saradnicima je postala sve veća, pa su pored stalno zaposlenih angažovani i honorarni saradnici. Oni koordiniraju na solo pevačkom, gudačkom i duvačkom odseku. Vrhunac takve saradnje su, naravno, javni nastupi sa učenicima škole, svečani koncerti, domaća i međunarodna takmičenja. Posebno nas raduje uspeh bivših učenika, sada poznatih evropskih i svetskih umetnika, jer znamo da je i naš doprinos deo uspešnog izvođača-soliste.

ODSEK ZA SLEPE I SLABOVIDE UČENIKE

Zahvaljujući entuzijazmu, ljubavi i upornosti prof. klavira Ljiljane Nikolić i prof. solfeđa Miloša Lukića, muzičko odeljenje za slepu i slabovidu decu u Zemunu postalo je sastavni deo Muzičke škole „Kosta Manojlović“. Odeljenje za muzičku edukaciju slepe dece i dece sa oštećenim vidom je počelo sa radom 1981. godine. Mnoge generacije učenika su uspešno završavale muzičko obrazovanje u potpunosti odgovarajući na zahteve školskog plana i programa. Prihodima od humanitarnih akcija sređen je prostor u kom se odeljenje za slepu i slabovidu decu nalazi i značajno je poboljšan kvalitet održavanja i praćenja nastave ulaganjem sredstava u nabavku svih neophodnih tehničkih pomagala – štampača za Brajevu azbuku, odgovarajuće računarske opreme i programa, obezbeđivanje nota i notne literature i udžbenika za slepe i slabovide učenike. Jedna od najvažnijih specifičnosti naše škole jeste upravo u uspešnoj realizaciji nastave na ovom odeljenju i postizanju zapaženih rezultata koje su učenici do sada ostvarili. Učenici odeljenja za slepe i slabovide savlađuju školski plan i program u istovetnom obimu i imaju ravnopravan status sa vršnjacima zdravog vida (integrisano obrazovanje). Takođe, učenici imaju mogućnost učestvovanja na svim takmičenjima i u svim školskim nastupima i aktivnostima kao i ostali đaci. Pre upisa u nižu muzičku školu, učenici pohađaju dvogodišnje pripremno obrazovanje u izdvojenom odeljenju «Veljko Ramadanović» u ulici Cara Dušana 143 (telefon škole 198-776). Za pripremni razred učenici se prijavljuju početkom školske godine prof. Ivani Busančić. U pripremnom razredu se pohađa nastava solfeđa i instrumenta. U toku pohađanja pripremnog razreda učenici razvijaju svoje muzičke sposobnosti i pripremaju se za savlađivanje programa niže muzičke škole. Za potrebe ove dece škola poseduje softver i štampač za Štampanje nota na Brajevom pismu, jedina na teritoriji Srbije. Prijemni ispit za srednju muzičku školu učenici odeljenja za slepe i slabovide polažu po istim kriterijumima, programima i u istim rokovima kao i ostali đaci. Po uspešnom završetku srednje muzičke škole učenici stiču uslove za prohodnost na fakultete muzičke umetnosti, odnosno mogućnost nastavka muzičkog usavršavanja na svim visokim muzičko školskim ustanovama, te između ostalog i mogućnost da postanu profesorski kadar koji bi verovatno mnogo kvalitetnije i sa boljim poznavanjem problematike rada na odeljenju za slepe i slabovide učenike omogućio potpuno adekvatan pedagoški rad.

OPŠTE OBRAZOVNA NASTAVA

Opšteobrazovna nastava MŠ ”Kosta Manojlović” održava se u prostorijama OŠ ”Lazar Savatić” na Zemunskom keju. Ova osnovna škola ima svoju fiskulturnu salu, veliko školsko dvorište i studio za multimedijalnu nastavu koji su na raspolaganju i učenicima naše škole. Opšteobrazovna nastava održava se ponedeljkom, sredom i petkom u popodnevnoj smeni koja počinje od 13,45. U toku školske godine organizuju se posete muzejima, pozorištu i druge vannastavne aktivnosti u zavisnosti od ponude i mogućnosti. Kada vremenski uslovi i raspored đačkih obaveza to dozvoli, učenicima se na kraju školske godine organizuje jednodnevni izlet u okolinu Beograda ili u neki bliži grad. Učenici nakon završetka naše škole imaju prolaznost na umetničke fakultete i fakultete društvenog smera.