МАТЕМАТИЧКА ГИМНАЗИЈА

Група београдских професора и научника, користећи искуства развијених земаља, покренула је идеју за оснивање Математичке гимназије. Значајну улогу у овом подухвату одиграли су Катедра за математику Природно-математичког факултета, Друштво математичара, физичара и астронома Србије и Просветно–педагошки завод Београда.

Отац идеје и носилац пројекта био је академик Војин Дајовић, професор Природно-математичког факултета. Основни узор била је школа коју је годину дана раније у Москви покренуо један од највећих математичара 20. века, Андреј Николајевић Колмогоров, и која је касније по њему добила име.

Група ученика прве генерације Математичке гимназије

После темељних припрема и превазилажења многих тешкоћа, контраверзних мишљења, на предлог Матичне комисије, Скупштина града Београда је 17. маја 1966. године донела одлуку о отварању Математичке гимназије, да окупља и образује у посебним условима младе таленте у области математике и природних наука. Дана 19. септембра 1966. године, Гимназија је започела рад као трогодишња средња школа. Те прве године, после три конкурса, пријавило се свега 56 ученика. У почетни, други разред уписивани су ученици који су завршили први разред средњих школа, уз полагање пријемног испита. Они су били сврстани у три одељења. Наредне, школске 1967/68. године, у други разред уписано је четири одељења са око 80 ученика, а школа је добила зграду у Улици Народног фронта 37, из које се иселила Основна школа "Змај Јова Јовановић".