ГРАЂЕВИНСКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА - Београд

Улаз у Галис

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}

Вечито на ветрометини, грађевине кроз векове преносе причу о људској способности да себи и природи подаре лепоту коју ће користити и у којој ће уживати. Управо у њима се огледају дух и потребе једног времена.

Генерације пролазе док грађевине стоје као спомен на њих. Поносни смо што управо у Грађевинској техничкој школи стасавају будући неимари тих грађевина чудесне снаге и лепоте.

Септембра 1924. године у Београду основана је Државна средња техничка школа, прва школа те врсте у Србији. Ова школа је оформила укупно четири одсека – архитектонски, грађевински, машински и електротехнички, а од 1926. године основан је и геометарски смер. Томе је претходило пролеће 1923. године, када је започело зидање школе и то по плану архитекте Јосифа Буковца, који је био и први директор те школе.
У прву годину уписано је 179 ученика, а већ после четири године број полазника попео се на 602. С почетка је било много проблема – недовољан број учионица, радионица и лабо- раторија. Мањак се осећао и у броју техничког особља за стручну обуку због обимних радова у земљи.

Другог децембра 1932. године основано је ђачко удружење „Техничар“, које је анимирало културне и спортске активности, али је и решавало животна питања сиромашних ђака из унутрашњости.

Од 1947. године из Средње техничке школе издваја се Грађевинска техничка школа, која сада има два смера – нискоградња и високоградња. Указом Министарства грађевине Грађевинска техничка школа је августа 1947. године добила локацију школске зграде и интерната у Хајдук Станковој 2, где се и данас налази. Коначно, августа 1948. почиње изградња школе.
Прва генерација послератних грађевинских техничара је одмах упућена на радне задатке широм земље. По завршетку школе дипломци би добијали име „мали инжењери“.

Од 17.05.1966. године из Грађевинске техничке школе се издваја смер за високоградњу и новоформирана Архитектонска техничка школа се сели у ОШ Војислав Илић, у истоименој улици.
По такмичарском духу, ученици наше школе одувек су били познати и на спортском терену. Године 1964. свечано је отворено клизалиште у школи, а 1967. одржано је и прво гимназијско такмичење. Временом, интересовање за упис расте, тако да се школске 1968/69. уписало 1212 ученика.

Школа потписује и бројне уговоре о сарадњи са „Ратком Митровићем“, „Радом“, „Мостоградњом“, Институтом за испитивање материјала и путева. Године 1991. захваљујући Закону о средњим школама, Грађевинска техничка школа постаје самостална. Кабинети су опремљени моделима, сликама, табелама, графоскопима и дијапројекторима.

Школске 1995/96. Министарство одбија предлог школе за предложени профил и усваја нови профил – грађевински техничар за нискоградњу/одељење за обдарене ученике, популарно названо „Оглед 25“, јер је у одељењу могло да буде 25 ученика. Настава предмета Основе рачунара и Примена рачунара у грађевинарству организована је у посебним учионицама опремљеним рачунарима минималне и максималне конфигурације. Плодоносна сарадња са скоро свим грађевинским школама и контакти с општином Звездара и Републиком допринели су побољшању рада у школи.

Наши ученици су постали истакнути инжењери, професори виших школа и факултета, руководиоци грађевинских фирми, али и врхунски спортисти, новинари, правници, певачи, глумци. Без сумње, почасно место међу њима заузима архитекта Јосиф Букавац, идејни творац, оснивач, пројектант и градитељ зграде и директор Државне средње грађевинске техничке школе у Београду.