Prva privatna niža gimnazija u Prokuplju osnovana je na inicijativu i zauzimanjem Zaharija Hadži-Arsića, penzionera iz Prokuplja i predsednika Privredne banke. Ukaz biva izdat 9.IX 1908. godine pod brojem 13557.

Već 13.3.1910. godine Prokupačka privatna niža gimnazija postaje Prokupačka okružna gimnazija. Škola je prestala sa radom 1.12.1914. godine, a nastavila 1919. godine kao Kraljevska srpska gimnazija u Prokuplju kojoj je priznat status državne gimnazije. Rang potpune gimnazije škola je dobila 1935. godine. Školske 1938/’39, godine, jedina gimnazija u Toplici zvanično je dobila VIII razred. Za vreme II svetskog rata gimnazija radi neredovno u otežanim okolnostima zbog proganjanja profesora i đaka. Od 1945. godine ponovo počinje sa radom i ima 1686 učenika.

Škola je promenila 12 imena i od 1990. do danas nosi ime: Gimnazija u Prokuplju. Po osnivanju Gimnazija postaje jezgro kulturnog života grada. Već 1910. osnovana je biblioteka “Đačka družina Dositej Obradović” u okviru koje su postojale literarna i dramska sekcija. Posebnu aktivnost ova družina ima između dva svetska rata kada su đačke priredbe bile jedina kulturna dešavanja u Prokuplju. U ovo vreme se ostvaruje tesna saradnja roditelja i škole posredstvom udruženja Zajednica doma i škole. Iz teških godina borbe za svoje opstajanje Gimnazija je izrasla u snažno duhovno uporište male nerazvijene sredine i uvek ostajala kolevka budućnosti.

Na početku rada Gimnazija nije imala ni svoju zgradu. Radilo se najpre u zgradi koja je danas osnovna škola, a današnja škola zidana je dugi niz godina i pred II svetski rat nedovršena zgrada je useljena. Tek posle rata biva dovršena i zauzima svoje pravo mesto u arhitekturnom kompleksu centra grada. Odlukom Vlade Republike Srbije PC br. 05-633-3153/97 od 8. avgusta 1997. godine zgrada Gimnazije je proglašena spomenikom kulture.

Gimnazija Gimnazija za dugo vreme svog postojanja svoju vrednost dokazuje i dostignućima bivših učenika.
Iz njenih klupa izašli su:

• akademik dr Vojin Šulović, član SANU
• dr Obrad Stanojević, prof. Pravnog fakulteta u Beogradu
• dr Dragoljub Mićunović, prof. Filozofskog fakulteta
• dr Petar Bjelica, dugogodišnji direktor Ekonomskog instituta u Beogradu
• dr Vladislav Manojlović, prof. ETF u Kosovskoj Mitrovici
• dr Boško Prokić, prof. Filozofskog fakulteta u Nišu
• dr Radoje Ilić, načelnik Kardiovaskularne hirurgije na VMA
• dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu
• dr Milan Milisavljević, prof. Medicinskog fakulteta u Beogradu i gostujući profesor na najpoznatijim svetskim univerzitetima
• književnik Ivan Ivanović
• književnik Ognjen Lakićević
• književnik Voja Krasić
• književnik Dane Stoiljković
• glumac Dragutin-Guta Dobričanin
• glumac Dušan Janićijević
• glumac Mihajlo Pljaka Kostić
• general Vuk Obradović, predsednik SDP
• dr Božidar Boki Milošević, vrhunski klarinetista.

Danas vrhunsko mesto u svetskoj nauci zauzima dr Bratislav Velimirović, jedan od najpoznatijih neurohirurga na planeti koji i na planu genetike ima izuzetna dostignuća.