ГИМНАЗИЈА

Крушевачка гимназија је основана 09. јуна 1865. године, као једна од првих школа такве врсте у тадашњој Србији. Кнез Михаило и државне власти су изашле у сусрет молбама Крушевљана, који су за нову школу већ и зграду направили, а у својој молби овако мудровали:

"Господину Министру Просвете и Црквених дела!
Koliko se od malo godina u Državi našoj narodna svest buditi počela, koliko je naš narod za prosveštenom Evropom pošao, i koliko je važnost ime Srbina pod premudrom upravom Svetog Vladaoca našega dobilo, to vi Gospodine Ministru bolje znajete i poznajete nego mi. Kuda je prosveta i izobraženost, vidimo da je tamo, svako blago i bogatstvo. Kad na prošlost pomislimo, sadašnjost rasudimo, a na ovo naše malo mesto između dve vode Rasine i Morave ležeći pogledamo, šta nalazimo? Ništa drugo, prosvetu za naiveće blago zemlje; er Država bez prosvete, može se smatrati kao telo bez duše!..."

Ove mudre reči pretežno nepismenih ljudi su ugrađene u temelje same ideje kruševačke Gimnazije, i danas "kad na prošlost pomislimo i sadašnjost rasudimo" zadivljuju kako svojom proročkom vizijom, tako i poštovanjem koje neuki ukazuju prema učenosti. Svest da je prosvetni napredak preduslov svakog drugog postignuća, nigde se nije tako jasno dokazala kao na primeru naše Gimnazije. Za malu varoš između Rasine i Morave ona će postati rasadnik drugih kulturnih i prosvetnih institucija, u njoj će nastati brojna sportska društva koja i danas postoje, biti uzdanica privrednog napretka, ali što je najvažnije, ona će odnegovati elitu kruševačke mladosti za velika dostignuća u narednim decenijama.

1865 - 1908

Циљ гимназијске наставе тада, а и сада, је научно - васпитни тј. како се то некада говорило "поред изображенија у наукама" постићи и "високо облагорођавање чувства и наклоност к свему што је добро и племенито", чиме је Гимназија постајала модел грађанске културе којој је Варош тежила. Потпуно укорењена у развој града Гимназија ће за Крушевљане увек имати посебно и важно место. Од њеног настанка они брину о њеним потребама. Поклонили су јој две велелепне зграде (у другој усељеној 1938 школа и сада ради), оснивали ђачке фондове за помоћ њеним ђацима и активно учествовали у решавању свих других проблема. Помагати гимназији била је ствар здравог односа према заједници, доказ успеха, доброг укуса и грађанске и националне свести. Када су 1898. године просветне власти привремено укинуле Крушевачку гимназију као државну, Крушевљани ће се потрудити да она настави са радом као приватна. Тако је, упркос свим тешкоћама, променама држава и државних уређења, бројним ратовима који су прекидали њен рад, променама школских закона Гимназија наставила да постоји, стално постајући све већа. Од једног одељења полугимназије из 1865. године, она ће у наредном периоду постати пуна гимназија са више одељења у сваком разреду. Отвориће и одељења женске гимназије, да би 1951. године она била спојена са мушким. Њено класично усмерење са почетка, ће током времена превагнути ка "реалки" што ће имати велики значај за младу, али напредну, индустрију града.

1908 - 1938

Иако је у периоду од 1977 - 1990. године гимназија претворена у Образовни центар "Боса Цветић", то није битно нарушило њен континуитет и имиџ. За све Крушевљане она је остала Гимназија, а њене учионице ће и даље пунити најбољи ђаци града. Управо су они ти који су свих ових деценија, а и данас, учинили да крушевачка гимназија буде тако успешна и славна и да свој 140. рођендан дочека са низом великих успеха, манифестација и акција.