DEVETA GIMNAZIJA „MIHAILO PETROVIĆ ALAS“ - Beograd

Ulaz u Galis

Deveta danas:

Danas je ovo savremena škola koju pohađa približno 1000 učenika raspoređenih u 32 odeljenja- po osam odeljenja svakog razreda. U školi postoje po tri odeljenja društveno-jezičkog i po pet odeljenja prirodno-matemaričkog smera. Devetu gimnaziju upisuju najbolji i najuspešniji učenici Republike Srbije i grada Beograda. Škola ima 89 zaposlenih od kojih dva stručna saradnika (psiholog i bibliotekar), 4 administrativna službenika i 10 pomoćno-tehničkih radnika. Nastavu izvodi 72 profesora u dve smene, te je stoga nedovoljno i vremena i prostora da se zadovolje sva interesovanja učenika. I pored toga u školi poslednjih godina uspešno rade: đački parlament, đačko preduzeće „Alasi“, klub ljubitelja knjige, debatni klub, školski bioskop, muzička, recitatorska, literarna, lingvistička i dramska sekcija, kao i razne sportske sekcije. Učenici Devete gimnazije osvajali su i osvajaju najviša priznanja i nagrade na gradskim i republičkim takmičenjima, olimpijadama znanja, konkursima i smotrama. Stoga oni lako obezbeđuju prohodnost na željeni fakultet. Isto tako, kontinuirano i uspešno, naši učenici se bave i humanitarnim radom- sarađuju sa Crvenim krstom Srbije i Domom za decu ometenu u razvoju u Sremčici. Škola je ostvarila i uspešnu međunarodnu saradnju sa školama u Makedoniji i Sloveniji, kao i višegodišnju kulturno-prosvetnu saradnju sa Ruskim domom i Ruskom školom u Beogradu. Školom rukovodi direktor Dejan Josipović, profesor geografije, a u ovom odgovornom poslu pomaže mu pomoćnik direktora- Tatjana Šuković, profesor ruskog jezika.

Deveta nekad:

Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas“ (Novi Beograd, Goce Delčeva 41) osnovana je 30. juna 1961. godine na osnovu Odluke broj 01-8185/1-61 Narodnog odbora Opštine Novi Beograd, i od 1. septembra te godine počela sa radom. Odluku su potpisali predsednik Opštine Ljubinko Pantelić i Velimir Milošević, njen prvi direktor. Škola je smeštena u blizini Studentskog grada, u zgradi podignutoj za potrebe Osnovne škole „Žikica Jovanović – Španac“. Zgrada gimnazije, veličine 4000 m2 izgrađenaje 1951. godine u dvorištu veličine 11150 m2. U to vreme ona je bila prva škola i zadugo jedina gimnazija u Novom Beogradu. U Odluci o osnivanju gimnazije uneseni su i njeni osnovni zadaci: „Proširiti i produbiti znanje prirodnih i društvenih nauka i opšte-tehničkog obrazovanja: negovati i podsticati lične sposobnosti i sklonosti učenika i pomagati im u izboru daljeg školovanja i poziva: doprinositi daljem intelektualnom, fizičkom, društvenom, moralnom i estetskom vaspitanju i usavršavanju učenika radi njihovog osposobljavanja za aktivan društveni rad, kao i za zdrav i kulturan život“. Te, 1961/62. školske godine gimnazija je primila u radni odnos 4 a naredne godine još 17 nastavnika. U prvi razred je upisala 186 učenika i razvrstala ih u 6 odeljenja, već sledeće školske godine upisala je u prvi i drugi razred 456 učenika. Iste školske godine gimnazija je otvorila i treći razred, jedno odeljenje društveno-jezičkog i dva odeljenja prirodno-matematičkog smera, upisavši 81 učenika. Škola je vremenom menjala nazive. 1963. upisana je u registar kao Gimnazija Novi Beograd a 1965. kao Deveta beogradska gimnazija Novi Beograd. Gimnazija nije mogla da izbegne ni usmereno obrazovanje, ni integraciju. Između 1979. do 1984. godine bila je integrisana sa Obrazovnim centrom „Prvi maj“. Tada je imala i polaznike Večernje škole. Posle neuspele integracije, registrovana je 1984. kod Okružnog privrednog suda u Beogradu kao Radna organizacija matematičko-tehnička srednja škola „Mihailo Petrović Alas“, a tri godine kasnije kod istog suda menja naziv u Matematička škola „Mihailo Petrović Alas“. Sadašnji naziv – Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas“ – nosi od decembra 1990. godine. Posle gotovo dve decenije od osnivanja ova uzorna škola dobila je ime velikog naučnika Mihaila Petrovića – Mike alasa, imanentno njenom profilu i ugledu među gimnazijama. Nije lako iz mnoštva nastavnika izdvojiti ličnost koja ima posebne zasluge za nivo nastave, razvoj gimnazije, njen ugled i visoko mesto među srpskim gimnazijama. Svi direktori (Velimir Milošević, Ljubomir Milošević, Vojislav Dedejić, Vukoman Smolović, Slobodanka Perović, Jovan Simić) i svaki profesor dao je svoj doprinos i utkao deo svoje ličnosti u život škole i negovanje njenog imidža koji je zadržala i danas. Pa ipak, kroz istoriju škole, tri ličnosti se same nameću: osnivač škole, profesor Velimir Milošević, koji je bio njen prvi direktor i strpljivo podizao nivo nastave i gradio ugled škole, dr Zoran Đinđić 70-tih godina učenik škole i prvi demokratski premijer i dr Milan Kovačević, profesor filozofije koji je izvršio presudan uticaj na usmerenja svog učenika Zorana Đinđića. Mnogi učenici Devete dostigli su izuzetne rezultate i položaje u oblasti nauke, umetnosti, kulture, politike i sporta.

O Miki Alasu:

Više od dve decenije škola nosi naziv Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas“ (1868-1943), Mike alasa, rođenog u Beogradu u godini kada je ubijen jedan od najobrazovanijih srpskih vladara, njegov imenjak knez Mihailo Obrenović. Biografija Mihaila Petrovića je impresivna: posle završene Velike škole upisao je u Parizu čuvenu Višu normalnu školu (Ecole Norlame Superieure), kada je francuska matematička škola bila na glasu, a završio je kao jedan od najboljih studenata u klasi, zahvaljujući darovitosti i nesvakidašnjoj radinosti. Smisao za naučni rad pokazao je već prvim studentskim radom, koji je profesor Emil Pikar uneo u udžbenik matematičke analize, „Bibliju“ onovremenog matematičkog znanja i učinio ga poznatim i u najširim matematičkim krugovima. Posle odbranjene doktorske disertacije na Sorboni Petrović je izabran za profesora Velike škole (1894-1943), kasnije Beogradskog univerziteta (od 1905-1943). Nije neobično što je u vrtoglavnom profesorskom i naučnom usponu sa samo 31 godinom postao redovan član Srpske kraljevske akademije. Uspeh na polju prirodnih i matematičkih nauka delo je nekolicine profesora Velike škole/Beogradskog univerziteta, uglednika poput J. Cvijića, S. Lozanića, M. Pupina, N. Tesle, M. Petrovića, M. Milankovića i I. Đaje, koji su svojim radom iškolovali kadar i naučnim doprinosom podigli ugled Srba u Evropi. Petrovićevim dolaskom na Veliku školu počinje razvoj naše matematičke nauke. Sa izvora velike Francuske matematike s kraja 19. veka Petrović je usvojio aksiom da samo nove ideje vode napretku nauke; kao osnivač naše matematičke nauke, on je bio i učitelj mnogih naraštaja naših matematičara. Petrović je objavio oko 250 radova, neke i na Francuskom jeziku, od kojih su 12 naučna dela, monografije, udžbenici. Naučni rad započeo je diferencijalnim jednačinama, a posthumno objavljeni njegov rad takođe je iz iste oblasti matematike – iz diferencijalnih jednačina. Ta oblast matematičke analize, metoda je za neposredno ispitivanje i integraciju diferencijalnih jednačina i nesvodljivih transcendenata. Od mnogobrojnih dela teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije, naročit značaj ima njegova teorija matematičkih spektara, koja je doživela praktičnu primenu u astronomskim, statističkim i drugim izučavanjima. Mihailu Petroviću – Alasu matematika je bila osnovni smisao života: živog duha i neiscrpne energije i kreativnosti, Petrović je bio veliki gobtroter i zaljubljenik u vodu. Sa njegovih putovanja ostali su zanimljivi putopisi iz polarnih oblasti, sa dalekih okeana i iz carstva gusara, a druženje sa dunavskim alasima donelo mu je nadimak – Mika alas. Zavod za udžbenike mu se dostojno odužio izdavanjem njegovih sabranih dela u 15 tomova (Beograd, 1997-1999.)

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin-top:0cm;
mso-para-margin-right:0cm;
mso-para-margin-bottom:10.0pt;
mso-para-margin-left:0cm;
line-height:115%;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:“Calibri“,“sans-serif“;
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-language:EN-US;}