ЧЕТРНАЕСТА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

У срцу Врачара, где се уздиже велелепни храм првог српског просветитеља, Светог Саве, налази се скромна, пуна смеха, младости и знања, XИВ београдска гимназија. До 1935. у згради је био смештен интернат ученика грађевинских школа.

Образовно-васпитна делатност почиње од школске 1935/36. под називом ВИИ гимназија. Од школске 1940/41. школа добија назив ВИИ женска гимназија. На Васкрс 1944. у једном од савезничких бомбардовања, зграда је прилично оштећена.

Зграда Гимназије је била власништво породице Поповић, тачније мајке Милентија Поповића. Породица Поповић се одриче власништва у корист Народног одбора за просвету града Београда. Године 1947. почиње настава коју похађају део ученика ИИИ мушке и ВИИ женске гимназије.

Од школске 1953-54. добија свој садашњи назив XИВ београдска гимназија. На дан 20.октобра 1974. добија нови назив XИВ београдска гимназија Београдски скојевци.

Од 1976. почињу реформе у средњошколском образовању и школске 1976/77. први разред уписује прва генерација тзв. усмереног образовања. Законом о средњем образовању и васпитању СР Србије од 1980. настаје Образовно васпитна организација усмереног образовања и васпитања Београдски скојевци. Променом закона 1987. школа добија нови назив, Школа природно математичке струке.

На крају 1990. најновијим законом о средњем образовању и васпитању враћају се гимназије и школа добија нови статут и званично свој стари назив XИВ београдска гимназија.