Светски позната балерина Маја Плисецкаја преминула је у Немачкој, од срчаног удара, саопштио је генерални директор московског „Баљшој театра“ Владимир Урин, преноси Бета.

Урин је рекао за Тас, да га је о томе обавестио њен супруг Родион Шћедрин, додајући да су се лекари борили да је спасу, али нису успели.

Председник Русије Владимр Путин изразио је дубоко и искрено саучешће породици, пријатељима и обожаваоцима прослављене балерине, саоштено је из Кремља.

Рођена у Москви 25. новембра 1925. године, у осамнаестој години постала је чланица „Баљшој театра“ за који је наступала до 1990. године.

У бившем Совјетском савезу добила је 1964. године највише цивилно признање – Лењинову награду. Од 1988. године била је уметничка директорка Шпанског националног балета. 

Маја Плисецка потиче из старе руске балетске породице јеврејског порекла. Ујак Асаф Месерет био је легендарни професор балета. Тетка уз коју је одрасла, Суламиф Месерер, била је примабалерина „Баљшој театра“.

Младост Маје Плисецкаје обележиле су патње под стаљинизмом. Отац јој је нестао без трага 1937. године а мајка депортована у Казахстан. Педесет година касније откривено да је њен отац убијен.

Постала је члан „Баљшој балета“ 1943. године али до 1959, године није могла да наступа у иностранству услед подозривости према њеном пореклу.

Балерина је била позната по високим скоковима, флексибилним леђима, дугим рукама, грациозности покрета и харизми, којој су доприносили упечатљив изглед и црвена коса.

Њене најчувеније улоге биле су у балетима „Лабудово језеро“ (1947), „Успавана лепотица“ (1947), „Кармен“, „Дон Кихот“ и „Ана Карањенина“.

Маја Плисецкаја је улогу „Умирућег лабуда“ играла више од хиљаду пута. Добила је 1958. године титулу „Заслужног уметника Совјетског савеза“.

Критичари су је видели као дефинитивну наследницу легендарне Ане Павлове. Каријера јој је трајала неуобичајено дуго – 60 година.

Последњи пут је наступила 1996. године када је имала 70 година, у кореографији Мориса Бежара „Аве Марија“.