Njegovi nastupi širom Južne Afrike, Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, kritički su priznati i dočekani s entuzijazmom. Inače, Pjer fan dir Vesteisin  je i novopostavljeni izvršni direktor Međunarodnog pijanističkog takmičenja u Klivlendu, pa na Memorijal „Isidora Bajića” koji počinje u petak, 7. marta, kao član velikog međunarodnog žirija donosi višedimenzionalno iskustvo i pristup svojim aktivnostima s ovom organizacijom svetske klase.

*Aktivni ste kao koncertni pijanista, umetnik saradnik i izvršni direktor Međunarodnog pijanističkog takmičenja u Klivlendu...

– Za mene je zaista nemoguće da odaberem jednu aktivnost kao omiljenu. Mislim da različiti aspekti pomažu da se te aktivnosti međusobno poboljšavaju. Na primer, kada ste izvođač to zaista pomaže kada organizujete pijanističko takmičenje, jer možete da se stavite u položaj pijanista i zamislite iskustvo kroz njihovu perspektivu, čime ćete stvoriti najbolje moguće okruženje za njih. To mi takođe pruža zdravu dozu poštovanja u muzičkom društvu jer me ujedno vide kao profesionalnog muzičara. S druge strane, moje iskustvo direktora međunarodnog pijanističkog takmičenja u Klivlendu pomaže da razumem dosta toga sa „poslovne” strane sveta muzike i zaista mi je otvorilo oči u vezi s mnogim elementima u ovoj delatnosti. Za mene je to sve veoma fascinantno i ne bih ništa menjao!

*Pijanistička takmičenja su raširena svuda po svetu. Koja je važnost takmičenja za takmičare, profesore ili organizatore u ovom modernom pijanističkom dobu?

– Takmičenja su bitna iz veoma mnogo razloga. Ona služe kao međunarodni standard onoga što mi kao muzička zajednica vidimo kao vrhunsko u muzici. Ništa ne gura umetnika više od takmičenja, što se tiče tehnike, pamćenja i ukupne spremnosti. Da, pritisak je ogroman, ali nije puno drugačiji od pritiska dok „hodate“ na sceni s vrhunskim orkestrom ili na događaju svetske klase. Na takmičenju makar imate još jednu šansu tako što ćete pokušati ponovo ili odabrati drugo takmičenje. U „stvarnom” svetu ponekad imate samo jednu priliku da ostavite utisak. To takođe inspiriše profesore da podučavaju za viši nivo pripreme, a ako vaš učenik pobedi na velikom takmičenju to može da bude ogroman napredak i za karijeru profesora. Za organizatore festivala i koncerta, takmičenja pružaju dragocenu priliku da prikažu perspektivne mlade pijaniste koje mogu da pozovu.

*Kako je moguće u tolikoj konkurenciji biti zanimljiviji od drugih?

– Odgovor je prilično jasan: pored očiglednog da treba da budete neverovatno dobro pripremljeni, pijanista mora da bude ono što jeste, da pronađe svoj glas. Pogledajte, na primer, Danila Trifonova, koji je pobedio na toliko takmičenja. On svira savršeno, a tako spontano i drugačije od ostalih. Ovo je glavni izazov sa kojim se suočava svaki umetnik…

Danijela Kličković