Сећам се неких лепих тренутака и моје детиње жеље да будем као моја позната сестра када порастем. Када су ме родитељи водили код Маги у госте, волела сам да проводим време у њеној соби и да пробам сву гардеробу из њеног ормара. Сећам се тог мириса, нежног и слатког, са примесом дрвета из тешког масивног плакара. Знала сам да ставим на себе сав њен накит и плешем кроз стан пун антиквитета, фотографија и старинских лампи, док је њена мама, покојна бака Деса, јурила за мном да негде не паднем или не разбијем неку драгоценост.

Маги ме је учила да свирам клавир, јер сам као балерина то морала да знам. За разлику од Маги, којој је музика клизила из прстију и душе, мрзела сам да вежбам. Стално ми је обећавала да ће ме водити на пробу или концерт, само ако навежбам сат времена скале и Баха. А вежбала сам на њеном драгоценом клавиру. Тај велики концертни клавир који је био у њеној соби у стану на Славији је у мени будио неки страх, али и чежњу. Чежњу да будем као она, вила музика, а страх јер сам била мала и нисам умела као она, нисам имала ту врлину. Али сам имала врлину балерине, што је и она као девојчица желела. Тако смо се на неки начин допуниле, заувек везале кроз жеље и чежњу…

Нажалост, касније, када сам долазила из Америке да је посетим, после смрти њених родитеља, сваке године је у том стану било све мање ствари. На крају је нестао и клавир. Проводиле смо време у разговору, у шетњи… Некада смо шетале од Калемегдана до краја Булевара Револуције, занесене у разговору, времену и простору. Имала је тако мекан и умилан глас, као девојчица… чујем га и данас.

Желела сам да јој помогнем, сви смо то желели, али нисмо знали како. Покушали смо, али нисмо могли против ње саме. Нестала је у вечност, али заувек уписана у књигу лепоте, љубави, мистерије и храбрости…. Заувек у срцу!

Последњих година је била посвећена Богу и цркви. Певала је у црквеном хору и замишљала виртуелну цркву, којој би сви људи имали приступ. На малој цедуљици њеногдневника је њеним рукописом остало написано:

“Анђеле Христов, покровитељу душе и тела мог,
чувару мој свети, опрости ми све што згреших на данашњи дан
и избави ме од сваког зла непријатељског ми противника.
Да не бих никаквим грехом разгневила Бога мога,
помоли се за мене грешну и недостојну слугу
да ме покажеш достојну доброте и милости свете тројице
и достојну доброте и милости матере господа мога Исуса Христа
и свих светих.  Амин!”

Желим да је памтите по овој слици, као вилу музике, доброте и неисцрпне љубави и лепоте, коју смо сви по мало крали док на послетку више није остало ништа сем сећања.