Violinista Nikolo Paganini (27. oktobar 1782 — 27. maj 1840.) još za života je postao legenda. To je i ostao, kao izvor najrazličitijih mitova. I danas se kaže da je svaki njegov koncert bio istinsko čudo. Tajnu svoje muzičke magije Nikolo Paganini odneo je u grob davne 1840. godine. Sva svoja dela je ljubomorno čuvao od tuđih očiju, a mnoga od njih svirao je „iz glave“ nikada ih ne prenevši na papir, tako da je za života objavio samo 24 kapriča za solo violinu.

Ekipa ''Kočoperitisa'' je sinoć bila fantastična na pozornici Kulturnog centra u Zrenjaninu!

May 2013, Belgrade/Maj 2013. BEOGRAD

Proposition and application form/Propozicije i prijavni list

Nekako u slično vreme kad i mjuzikl na Brodveju (1915-te godine), a na drugom kraju sveta, nastala je muzika koja je i te kako ostala zapamćena!

Mjuzikl je žanr u filmskoj i pozorišnoj umetnosti nastao početkom 20. veka. Mjuzikl je nastao iz potrebe za zabavom pozorišne publike. Tematika mjuzikla može biti priča iz svakodnevnog života ili prerađeno književno delo. Liberta mjuzikla su najčešće zasnovana na literarnim ostvarenjima-književnom tekstu pozorišnih komada ili romana, a muzičke tačke nose obeležja zabavne i džez muzike. Balet je sastavni deo dramske radnje, pa je i uloga koreografa istaknuta u realizaciji pojedinih muzičkih komedija. Najpoznatiji mjuzikli su: Kosa, Poljubi me Kejt, Cigani lete u nebo, Violinista na krovu, Neki to vole vruće, Glavo luda, Soliter, Svetlosti pozornice. Dramska radnja se iskazuje govorom, glumom,pevanjem i igrom. Mjuzikl je nastao oko 1900. na Broadwayu u New Yorku, kao izraz specifičnog američkog zabavnog života.

U prestonici Austrije živeli su mnogi znameniti Srbi tog vremena, a knez Miloš Obrenović (1780-1860) poželeo je da ih jednom godišnje okupi na prigodnoj svečanosti. Tim povodom je od čuvenog austrijskog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg naručio kompoziciju koja je, pod nazivom "Srpski kvadril", predstavljena 1846. godine na prvom svetosavskom balu u Beču.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

"Bilo i prošlo. U vrleti Atosa - Svetoj Gori ostali su mnogobrojni spomenici, ali je za mene najlepši i najrečitiji Hilandar. Možda zato što sam se s' gordošću osetio potomkom onih bezimenih ljudi koji su u samoći, daleko od vlastoželjstva i slave, smatrali svojim dugom da potomstvu ostave sećanje i nauk tog sećanja na zbivanja svog vremena, koje, doterano po nekom kalupu, zovemo istorijom. Hronika je nešto drugo, neposrednije, ljudskije. Istorija to briše, obezličuje i umrtvljuje onu pokretačku snagu koja je stvorila samu nju - ljudsku kreativnost." - Pavle Savić u: Dimitrije Bogdanović, Vojislav Đurić & Dejan Medaković, Hilandar, 1978

Srećnu slavu želi vam urednik portala muzičkih škola Srbije!