(Врањево, 15. септембар 1851. – Београд, 13. мај 1931.)

Јосиф Марниковић је композитор кога многи музиколози и музички стручњаци сматрају једном од централних личности српског романтизма с краја 19. и почетка 20. века. Да је њихова тврдња оправдана, сведочи веома богати опус, који броји преко 190 композиција. Богатству 01:00 опуса не доприноси само број композиција, већ и широка палета различитих жанрова. Неке од њих Маринковић први уводи у српску музику. Заједничка линија која прожима сва ова дела је оригиналност музичког израза. У томе је био пандан свом савременику Стевану Мокрањцу.

Ekipa ''Kočoperitisa'' je sinoć bila fantastična na pozornici Kulturnog centra u Zrenjaninu!

May 2013, Belgrade/Maj 2013. BEOGRAD

Proposition and application form/Propozicije i prijavni list

Nekako u slično vreme kad i mjuzikl na Brodveju (1915-te godine), a na drugom kraju sveta, nastala je muzika koja je i te kako ostala zapamćena!

Mjuzikl je žanr u filmskoj i pozorišnoj umetnosti nastao početkom 20. veka. Mjuzikl je nastao iz potrebe za zabavom pozorišne publike. Tematika mjuzikla može biti priča iz svakodnevnog života ili prerađeno književno delo. Liberta mjuzikla su najčešće zasnovana na literarnim ostvarenjima-književnom tekstu pozorišnih komada ili romana, a muzičke tačke nose obeležja zabavne i džez muzike. Balet je sastavni deo dramske radnje, pa je i uloga koreografa istaknuta u realizaciji pojedinih muzičkih komedija. Najpoznatiji mjuzikli su: Kosa, Poljubi me Kejt, Cigani lete u nebo, Violinista na krovu, Neki to vole vruće, Glavo luda, Soliter, Svetlosti pozornice. Dramska radnja se iskazuje govorom, glumom,pevanjem i igrom. Mjuzikl je nastao oko 1900. na Broadwayu u New Yorku, kao izraz specifičnog američkog zabavnog života.

У престоници Аустрије живели су многи знаменити Срби тог времена, а кнез Милош Обреновић (1780-1860) пожелео је да их једном годишње окупи на пригодној свечаности. Тим поводом је од чувеног аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег наручио композицију која је, под називом "Српски квадрил", представљена 1846. године на првом светосавском балу у Бечу.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

"Bilo i prošlo. U vrleti Atosa - Svetoj Gori ostali su mnogobrojni spomenici, ali je za mene najlepši i najrečitiji Hilandar. Možda zato što sam se s' gordošću osetio potomkom onih bezimenih ljudi koji su u samoći, daleko od vlastoželjstva i slave, smatrali svojim dugom da potomstvu ostave sećanje i nauk tog sećanja na zbivanja svog vremena, koje, doterano po nekom kalupu, zovemo istorijom. Hronika je nešto drugo, neposrednije, ljudskije. Istorija to briše, obezličuje i umrtvljuje onu pokretačku snagu koja je stvorila samu nju - ljudsku kreativnost." - Pavle Savić u: Dimitrije Bogdanović, Vojislav Đurić & Dejan Medaković, Hilandar, 1978

Srećnu slavu želi vam urednik portala muzičkih škola Srbije!