Izvođači klasične muzike s više od 10.000 sati vežbanja imaju naglašene veštine obrade više čula istovremeno.

Prema rezultatima istraživanja kanadskih stručnjaka, oni bolje razlikuju osećaj dodira od zvučnih podražaja, a poznato je da uz to imaju do savršenstva razrađene motoričke, emocionalne, dodirne i zvučne veštine.

Takođe, muzičari znatno bolje čuju razgovore i buku, a učenje stranih jezika im ne predstavlja problem, piše portal Moj doktor.

U ispitivanju sprovedenom na Univerzitetu u Montrealu, muzičari su slušali po dve serije dva ili više zvučnih signala dok su istovremeno bili stimulisani samo jednom vibracijom na prstu.

Od ispitanika se tražilo i da ignorišu zvučne signale i samo prijave dodirnu stimulaciju. Dok su muzičari uvijek uspešno osetili samo jednu vibraciju, "nemuzičari" su, zbog više zvučnih signala, uvek prijavljivali više vibracija.

Stručnjaci smatraju da ta naglašena sposobnost muzičara -istovremena obrada više osećaja, nastaje kao rezultat dugogodišnjeg učenja i vežbanja.

U okviru večerašnjeg redovnog, održan je javni čas na kome su naši najmlađi učenici Muzičkog zabavišta svojim roditeljima pokazali šta su naučili od februara meseca ove školske godine. Roditelji su uživali u tapšalici "Sedam", "Plesu sa čašama", naučili su po nešto o klaviru i pianinu, slušali modele za osnovne tonove lestvice, pesmicu "Haj, ho", zatim su videli kako kucamo ritmičke vežbe i radimo ritmički diktat. Za kraj smo im svirali "Leptiriću šareniću" na klavir knjizi. Klinci su bili sjajni, pokazali su koliko su dosta toga savladali kao i da su spremni da nastupe sami ali u grupi. Svakako sve te veštine koje stiču, nisu važne samo za bavljenje muzikom već i za svakodnevne životne okolnosti koje su pred njima.

Priča o nepravedno zaboravljenom muzičkom geniju, o čoveku čije su melodje zadužile atmosferu mnogih beogradskih noći.

Gotovo svaki milionski grad ima nekog muzičkog simbola. Za Pariz je to Šarl Aznavur, za Njujork Frenk Sinatra, za Los Anđeles Brajan Vilson, za Moskvu Vladimir Visocki, za Zagreb Arsen Dedić, za Rio de Žaneiro Antonio Karlos Žobim, a za Beograd – Predrag Ivanović. Svoju najpoznatiju kompoziciju “Pod sjajem zvezda” Predrag je napisao dok je bio u vojsci u Kumanovu 1957. godine. Jedne večeri se osećao naročito usamljenim među svim tim maslinasto zelenim uniformama i u srcu je osetio da mu nedostaje svoj rodni grad. Seo je za jedan stari klavir u Domu armije, i nakon pola sata nastala je “Pod sjajem zvezda”, verovatno najpoznatija kompozicija koju je napisao. Kako je sam rekao, on je samo prepisao melodiju od Beograda koji je postojao u njemu. Iako se u tekstu pesme nijedanput ne pominje reč “Beograd” ova pesma je i dan-danas simbol svega lepog što predstavlja naš glavni grad.

Insistirajte na ritmu:
Ma koliko se vama čini da je pucketanje prstima, tapšanje ili udaranje nogom o pod u ritmu muzike prirodna stvar, ona to zapravo nije. Dete treba podsticati na ove akcije da bi se naučilo na slušanje i usvajanje ritma u kompoziciji. To će iz dana u dan davati sve bolje rezultate a dete će lakše biti suočeno i sa drugim aktivnostima ako ima izgrađen ritam. Dete koje nema ritma ima problem sa čitanjem, pisanjem, govorom, koordinacijom, zaostaje u savladavanju veština kao što su ples, recitovanje, gluma, ali i obična dečja igra.