Kolekcija Miše Blama broji nekoliko hiljada predmeta – od knjiga, fotografija, novinskih isečaka, instrumenata do zvučnih i video zapisa o istoriji džeza u Beogradu i Srbiji.

Prema rečima Tasića, kolekcija je smeštena na više mesta zbog svog obima.

Čuva se u Jevrejskoj opštini, kod naslednika Miše Blama, njegovog sina Markusa, a delom kod njegovih prijatelja.

Ta kolekcija predstavlja dragoceno svedočanstvo ne samo o razvoju džez muzike u Beogradu i Srbiji, već i o jednom građanskom društvu koje je postojalo pre skoro 100 godina, ocenio je on.

– Tu mislim na prvi džez orkestar koji je osnovao njegov otac Rafaelo 1927. godine, a zvao se Miki džez, po Miki Mausu, jer je i kultura stripa u to vreme dolazila do Beograda veoma brzo – napomenuo je Tasić.

On podseća da se džez vrlo lepo i brzo primio među Beograđanima čemu svedoči činjenica da je između dva rata postojalo mnogo džez orkestara.

Tasić kaže da bi kulturni identitet jednog grada i zemlje bio potpun i tačan mora se publici prikazati ono što čuva porodica Blam, jer ta kolekcija predstavlja i istoriju te jevrejske porodice u Beogradu.

Uprkos nesrećama Jevreja za vreme Drugog svetskog rata, Blamovi su zajedno sa Srbima stvarali džez muziku što predstavlja treći nivo priče o poznatoj porodici.

Tasić kaže da bi Muzej trebao da se nalazi u suterenu kuće iz 1869. godine u Knez Mihailovoj ulici 46 gde se nalazi Kuća legata.

Prostor je delimično uređen i postoje projekti za sanaciju. Takođe, potrebno je napraviti koncepciju stalne postavke, ali i pronaći modus kako bi to bio „živi“ muzej.

To će biti muzej u kojem će to bogatstvo biti prikazano ne samo interaktivnim sredstvima – video i vizuelnim materijalima, nego će biti i mesto u kojem će se održavati džez svirke, ali i drugi prateći programi, istakao je Tasić.

– Mislim da će vrlo brzo biti urađena projektna dokumentacija, dat je nalog Direkciji za investicije Grada Beograda da prerade već postojeće projekte i mislim da Vesićeva odluka, pogotovo što je javno izrečena u kamere, obavezuje ne samo njega već čitav grad da uloži iz budžetskih sredstava u Muzej ovog tipa koji će biti vrlo aktivan – ocenio je on.

On kaže i da ovim muzejom žele da vide da li ustanove kulture mogu same sebe da izdržavaju, da li je moguće da se ono što je uloženo i vrati u finansijskom smislu, a ne samo u umetničkom i smatra da Muzej džeza može da bude dobar primer za to.

Gradski menadžer i predsednik Odbora Beogradskog džez festivala Goran Vesić nedavno je izjavio da je prihvaćena inicijativa Kuće legata u Beogradu da se u njihovim prostorijama osnuje Muzej džeza.

Vesić je izrazio zadovoljstvo što su zajedno sa Kućom legata obezbedili prostor od skoro 300 kvadratnih metara u Knez Mihailovoj ulici za džez muzej i izrazio nadu da ćemo već krajem sledeće godine ili početkom 2017. imati Muzej džeza u Beogradu.