Клинци се са класичном музиком срећу у детињству, гледајући цртане филмове, али њена улога у развоју детета значајна је у тој мери да је не би требало препустити случају. Бенефити слушања класичне музике и музичког образовања су бројни, а клинце је потребно пажљиво увести у музички свет, на њима прилагођен начин.

Ваше дете ће бити љубазније, спремније да помогне чак 30 пута више у односу на вршњаке који се не баве музиком, а свирање ће га учинити аналитичним и бољим у решавању проблема – показала су скорашња истраживања. Зашто?

шта се то дешава са нашим мозгом када га окружимо класичном музиком?

Да би процесирао различите елементе, као што су мелодија и ритам, мозак пали бројне моторе, а најновија неуролошка истраживања показују да су тада ангажоване обе мождане хемисфере, и то истовремено! Све ово се дешава у делићу секунде, колико нам обично и треба да ногом почнемо да „ударамо ритам“ када чујемо неку добру мелодију. Међутим, ватромет који се дешава у глави слушаоца тек је загревање за оно што се дешава у глави музичара. Иако споља музичари делују смирено и опуштено, читање нота и извођење прецизних покрета изнутра покреће праву журку. Симултана обрада различитих информација дешава се у замршеним, повезаним, невероватно брзим секвенцама па свирање тако ангажује визуелни, аудитивни и моторни кортекс. Оркестрирајући све ове функције, тренирани мозак музичара константно развија и ојачава мождане функције.

Значај класичне музике за децу

Значај и улога класичне музике у развоју детета значајна је у тој мери да је не би требало препустити случају, бенефити су бројни, а малишане је потребно пажљивоувести у музички свет, на њима прилагођен начин.

Клинци се са класичном музиком срећу у детињству, гледајући цртане филмове, али њена улога у развоју детета значајна је у тој мери да је не би требало препустити случају. Бенефити слушања класичне музике и музичког образовања су бројни, а клинце је потребно пажљиво увести у музички свет, на њима прилагођен начин.

Ваше дете ће бити љубазније, спремније да помогне чак 30 пута више у односу на вршњаке који се не баве музиком, а свирање ће га учинити аналитичним и бољим у решавању проблема – показала су скорашња истраживања. Зашто?

шта се то дешава са нашим мозгом када га окружимо класичном музиком?

Да би процесирао различите елементе, као што су мелодија и ритам, мозак пали бројне моторе, а најновија неуролошка истраживања показују да су тада ангажоване обе мождане хемисфере, и то истовремено! Све ово се дешава у делићу секунде, колико нам обично и треба да ногом почнемо да „ударамо ритам“ када чујемо неку добру мелодију. Међутим, ватромет који се дешава у глави слушаоца тек је загревање за оно што се дешава у глави музичара. Иако споља музичари делују смирено и опуштено, читање нота и извођење прецизних покрета изнутра покреће праву журку. Симултана обрада различитих информација дешава се у замршеним, повезаним, невероватно брзим секвенцама па свирање тако ангажује визуелни, аудитивни и моторни кортекс. Оркестрирајући све ове функције, тренирани мозак музичара константно развија и ојачава мождане функције.

Разлика између слушања и свирања музике је та што свирање развија фину моторику, комбинује математичку и лингвистичку прецизност, дириговајући активностима и са леве и са десне стране мозга. Фини мостић који повезује ове хемисфере, цорпус цаллосум, код музичара је „истрениранији“ па су они ефикаснији и креативнији у решавању проблема.

Рано музичко образовање помаже у развоју оних делова мозга који су одговорни за говор и размишљање. Повезано је, такође, и са развојем просторне (спацијалне) интелигенције, односно са способношћу учења и размишљања у сликама. Мали трик – користите музику да децу научите нечем новом, повезивајући песму са активностима, рецимо, пустите Крцка орашћића док заједнички припремате колаче.

Резултати у музици постижу се тек уз много труда и рада, јер се свака грешка лако чује, било да је реч о раштимованом инструменту или погрешно прочитаном нотном тексту, па деца уче колико је важно трудити се да би постигнути резултат био без грешке. На тај начин, она уствари уче да цене себе и свој рад и стичу добре радне навике. Свако извођење музике, па макар било и у 4 уха, помоћи ће детету да се ослободи страха и треме, и да преузима ризик.

За крај текста остављам вест да је наука недавно доказала нешто што сви родитељи знају из искуства – успаванке смирују пулс и смањују осећај боли код деце. Можда ћете баш вечерас одлучити да децу ушушкате уз мало Моцарта!

Следећи пут када са клинцима говорите о мору и подводном свету, не пропустите да своју причу осликате и музички – пустите им Акваријум из Карневала животиња, Камија Сен-Санса. Ако им то не буде доста, пређите на Кокошке и петлове, Краљевски марш лавова, Кенгуре, Слона… Испричајте им да годишња доба могу и да чују – а уз познату музику их упознајте и са „чика“ Вивалдијем, који је пре 300 година написао по један концерт за свако годишње доба.