Трачак радости за дечака с Косова
Стасити трубач невољно о томе прича, сматрајући да је учинио само оно што је сматрао за потребно, како би помогао, а не да би себи правио рекламу.
Али, о великом срцу чувеног трубача прича се и на Косову. Дејан је почетком ове године први пут био на Косову у селу Горња Ливоча код Гњилана како био упознао Александра Антића (12) дечака коме је најмлађи мајстор трубе у Србији идол. Том приликом дечаку је поклонио нову трубу и тако је започето једно ново пријатељство, а њих двојица су редовно у контакту.
- Александар је много добро дете. Талентован, похађа музичку школу, учи да свира трубу и има већ лепу колекцију признања и награда са такмичења. Након што је у једној емисији изразио жељу да ме упозна, организован је наш сусрет који никада нећу заборавити. Када ме је угледао да излазим из аутомобила, Александар ми се бацио у загрљај. Није могао да верује да стојим испред њега - прича Дејан, који не крије да је и сам врло емотивно поднео овај сусрет.
Изненађења- До краја године мој Биг бенд има уговорена бројна гостовања у земљи и иностранству. У септембру ћемо објавити албум, а 13. новембра одржаћемо концерт у Центру Сава. Надам се да ће се нове композиције допасти публици, а био бих пресрећан да бар једна под њих досегне успех нумере "Вртлог". Урадили смо и нове обраде неких познатих песама, за које сам сигуран да нико не може да претпостави да ћемо их извести на трубама.
|
- Много тешко се живи на Косову. Ко није био и видео, не може ни да замисли све то. Са Александром, његовим братом Јованом и сестром Кристином обишао сам и суседно село Станишор, где се налази музичка школа "Стеван Христић". Ту су деца различитог узраста у нижим и средњим одељењима, који свакодневно уз музику и игру вежбају и спремају се за школска такмичења. У овој школи нема довољно потребних инструмената, неопходних за престижне резултате и награде, па сам им поклонио сет бубњева, што их је веома обрадовало. Деца су вредна, талентована, шалио се са њима, али иако су се смејали, у њиховим очима је туга. Делују преплашено, напето, у страху... - каже Дејан који је у свом дому два дана угостио Александра, док је био на школском такмичењу у Ужицу.
- Са посебном пажњом сваку диплому, пехар, трубу је држао у рукама и интересовао се детаљно о свему. Већ смо се боље познавали, пошто смо често телефоном разговарали, па је био много опуштенији. Запиткивао је о трубачким финесама, с ким сам радио, коме сам свирао, кога сам упознао. Он је сјајан клинац! Верујем да ће бити и одличан трубач, што му од свег срца желим. Наравно, и даље смо у контакту, па ћу пратити како напредује и подсећати га да су само рад и труд једини рецепт за успех.