САОБРАЋАЈНА ШКОЛА "ПИНКИ" — Нови Сад
Улаз у Галис ↗| Место: | Нови Сад |
|---|---|
| Адреса: | Шумадијска 12а |
| ПТТ: | 21100 |
| Општина: | Нови Сад |
| Телефон: | 021/527-155 |
| Факс: | 021/452-093 |
| Школска управа: | Нови Сад |
| Школски округ: | Јужнобачки |
| Директор: | Срђан Бојовић |
| Телефон директора: | 021/452-093 |
| Тип школе: | Средња школа |
| Матични број: | 08158142 |
| ПИБ: | 101652308 |
| Врста оснивача: | Јавна установа |
| Установа ради од: | 2. јун 1983. |
| Сајт: | http://sspinki.edu.rs |
| Е-пошта: | [email protected] |
| Е-пошта 2: | [email protected] |
| Facebook: | https://www.facebook.com/pages/Saobracajna-skola-Pinki/378824438832695?fref=ts |
Архивска презентација школе
Историјат школе
Саобраћајни школски центар „ПИНКИ“ основан је одлуком Самоуправне интересне заједнице за усмерено образовање и васпитање Новог Сада 02. јула 1983. године. Под пуним називом Саобраћајни школски центар „ПИНКИ“ Нови Сад почиње са радом школске 1983/84 године у згради некадашње основне школе „Јожеф Атила” на Телепу у Улици Лазе Лазаревића бр. 1. У саставу школског центра „ПИНКИ“ улазиле су: Школа за заједничко опште образовање и васпитање „Јожеф Атила“ (девети и десети разред) и Школа усмереног образовања и васпитања „ПИНКИ“ (трећи и четврти разред средње школе). Школски центар „ПИНКИ“ настао је спајањем саобраћајног одсека Машинског школског центра „Тито“ и некадашње школе „Јожеф Атила“. Прве школске године у први разред уписано је 159 ученика у 4 одељења занимања возача – механичара и једно одељење хидронаутичара, и 157 ученика у други разред истих смерова, док је Бранислав Ћеранић именован за првог директора школе.
Школа се временом развијала па је то захтевало просторно проширење. То је омогућено 1986. године њеним пресељењем у Шумадијску улицу број 12, након што су са ове адресе пресељене радионице Машинске школе. Тачније, нова локација школе била је омеђана Висарионовом и Шумадијском улицом, на насељу Подбара. У новој, већој згради на простору од 7000м2, школа је могла да прими и већи број ученика – око 1500 који су могли да се упишу на пет смерова, са 13 занимања трећег и четвртог степена.