ПРВА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

Прва београдска гимназија основана је давне 1839. године.Првих пола века свог постојања носила је назив Гимназија београдска, а када су се крајем века у Београду појавиле и друге гимназије променила је име у Прва београдска гимназија.

После Првог светског рата добила је назив Прва мушка реална гимназија у Београду. Пошто је 1959. године спојена са четвртом женском гимназијом променила је име у Прва београдска. У периоду усмереног образовања звала се Образовно-васпитна организација „Моша Пијаде” да би јој од 1990. године био враћен стари назив Прва београдска гимназија. Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26 у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место.

У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметности у Улици краља Петра број 4, названој тако да подсећа да је, најстарији син кнеза Александра Карађорђевића, кнежевић Петар Карађорђевић, доцније краљ Петар Први, ту похађао сва четири разреда Прве београдске гимназије. На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио. Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић. Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона Капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан-Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности. Како је ово здање постало тесно, због све већег броја студената у Великој школи, од почетка школске 1898/99. до 1904. Прва београдска гимназија је смештена у три зграде: зграду у Улици краља Петра 4, зграду београдске Реалке и зграду код Вазнесенске цркве (зграда укинуте Треће београдске гимназије). У овом периоду Гимназија је имала 72 професора и веома велики број ђака. Године 1905. Прва београдска гимназија се уселила у закупљени „Дом Светог Саве” у Улици цара Душана 13, јер су зграде Реалке и у Улици краља Петра 4, биле у врло лошем стању. Али, ни тај смештај није био задовољавајући због уд аљености од центра града, па је почетком 1935. године одлучено да се питање смештаја реши зидањем зграде специјално намењене за ту сврху. Пошто је Београдска општина дала плац код цркве Светог Александра Невског, узет је кредит те је, 20. септембра 1936. године, освећен камен темељац нове гимназијске зграде, у коју се, Прва београдска гимназија, уселила 27. априла 1938. године, где је остала до данашњих дана, у улици Цара Душана 61.На зидовима овог импозантног здања нижу се ликови Љубе Ненадовића, Степе Степановића, Радомира Путника, Живојина Мишића, Драгутина Димитријевића Аписа, Светозара Марковића, Милована Глишића, Стевана Сремца, Лазе Лазаревића, Петра Кочића, Војислава Илића, Јована Скерлића, Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, Јована Цвијића, Михајла Петровића Аласа, Моше Пијаде, Пеђе Милосављевића, Оскара Давича… и много других славних ученика и професора ове школе. Како је, првенствено због своје изузетне просветитељске улоге, Прва београдска гимназија проглашена за СПОМЕНИК КУЛТУРЕ, није претерано рећи да припада групи националних институција Србије као што су Народна библиотека, Народни музеј, Државни архив …

 

Прва београдска гимназија је 2009. године прославила 170 го дина пост ојања. Велики јубилеј српског образовања, у склопу разноврсних активности (изложбе, трибине, ”Ноћ музеја,” концерти, спортска такмичења, међународна сарадња, музички фестивал гимназија у Дому омладине …), величанствено је крунисан 6. јуна, Свечаном академијом у Народном позоришту. Поред садашњих и бивших ученика, profesora i roditelja, proslavi su prisustvovali visoki predstavnici državnih, obrazovnih, kulturnih i sportskih institucija Republike Srbije.

 

Увиђајући вредност ваннаставних активности ученика, покренут је пројекат ”КЛУБ ПРВЕ” чији је основни циљ да, новим просторним и садржајним могућностима, увећава број младих који желе да практично искажу своја интересовања.

 

Данас Прва београдска гимназија има тридесет и два одељења, природно-математички и друштвено-језички смер, развијену кабинетску наставу и савремена учила. Гимназију карактерише квалитетан васпитно-образовни рад и наставни кадар, ангажована педагошко-психолошка служба и традиционално, изузетан ученички потенцијал.

Прва београдска гимназија наставља са успешним образовањем и васпитавањем младих.