ОСНОВНА ШКОЛА "СТАРИ КОВАЧ ЂУЛА" — Стара Моравица

О.Ш. „Стари Ковач Ђула“ После оснивања села ускоро је почела и настава. У то време биле су то верске школе, а учитељи. црквени Почетком 1800-тих година појавили су се први католици и прве католичке школе. Разлика је у била једино у бројчаности ученика. Тек након више десетина година почела је са радом и јеврејска школа. Између два светска рата српска држава је извршила социјализацију наставе и тада су полако потиснута верска обележја. Настава је вршена паралелно у више зграда. Све до настанка данашње школе тј. до пре непуних четрдесет година, овако је функционисала настава у Ст. Моравици. Након саградње нове школе ускоро је саграђена и додатна сала за физичко васпитање. Установа је добила назив по свом најчувенијем и уједно најуспешнијем учитељу Старом Ковач Ђули. (Туристички водич, 2009) Стари Ковач Ђула Стара Моравица Ст. Моравица простирала се на средњем делу некадашње Бач – Бодрог жупаније, а данас на северном делу Бачке. Налази се на 17 КМ јужно од Мађарске границе у срцу Бачке, тамо где случајног пролазника или намерног путника чека призор сеоске идиле са црвеним црквеним торњем. Древни назив нашег села покривен је велом тајне. Постоје разне претпоставке, а и археолошке ископине доказују да су на овим просторима од давнима постојала насељена места. Вероватно су имали и називе али одакле потиче назив Моравица или Стара Моравица пауздано се не зна. Из преосталих записа Дежме и Харача знамо да је насеље 1543. године било уведено као Оморович ( Оморовицс ) а 1650. године као Оморовиц ( Оморовицз ). То насеље је око 1700-те године уништено. Након тога у белешкама се пољавање Оморавица ( Стара Моравица ) већ као пустара. Наше село поново је насељено 1786. године 334 реформатске породице доселиле су се из Јаскуншага, Карцага, Јаскишера и Кунмадараша ( Мађарска ). Након тога у наше село доселиле су се и породице римокатоличке и жидовске вере. Слободни Јаскуни који су стигли из Нађкуншага, три године после ослођања од пореза постали су кметови. Тешким радом и заједничким снагама градили су, унапређивали и улепшавали село. (Туристички водич, 2009)