ОСНОВНА ШКОЛА "МАЈКА ЈУГОВИЋА"

ОШ „Мајка Југовића“ наставља традицију најстарије српске школе Земуна. Школа ће 2010. године прославити 265 година рада. Српске школе Земуна делиле су судбину и изглед сличних установа у којима је обучавана младеж других народа и вероисповести, али оне су исто тако и одраз стања српских школа у осталим деловима Хабзбуршке монархије.

Не може се са сигурношћу утврдти датум настанка прве школе за српске ђаке. У историјским изворима се појављују датуми који почетак школства у Земуну датирају у године 1720-1725, али се то везује за име барона Коланека из Осијека, тзв. суца српског народа.
Постоје записи да је на подручју Земуна и пре 1745.г. било видова образовања које су почетком 20-тих година обављала духовна лица и образованији појединци. Деца су углавном школована за трговце и припремана за свештенички позив. Земунска православна општина је добила 1745. г. дозволу за подизање Светониколајевске цркве у чијој порти је отворена Општа српска основна школа за подизање младежи.
ОШ „ Мајка Југовића „ је прихватила овај датум као почетни у рачунању свог трајања и рада. Крајем 18. века школа је имала 200 ученика.
Школу су поред српске деце похађала и деца Грка и Цинцара, а наставници су морали своју стручност да доказују на испитима пред Школском комисијом у Винковцима.
У школи се тада учила веронаука, моралне поуке, читање и писање славеносрпских , латинских и немачких слова и текстова. Почетком 19. века земунски Срби су основали фонд за просветне циљеве. Прво прослављање Светог Саве као школског заштитника одржано је 1812. г. у Земуну и оно се временом проширило у све крајеве где је било Срба.

Српска мешовита школа у Доњем граду саграђена је на месту порушених кућа у близини црквеног здања , Богородичине цркве. Српска црквена општина откупила је неке од кућа да би обезбедила простор за подизање школе. Године 1822. саграђена је нова зграда школе.
У овој згради је основана Славеносербска библиотека земунска, једна од најстаријих у Србији. Традицију ове библиотеке данас наставља земунска библиотека „Св. Сава“. У истој згради је основана и прва српска женска школа у Земуну и једна од првих код Срба уопште, 1840. или 1842. г. Након преласка у нову зграду у школску наставу је уведено неколико нових предмета – појање и српска историја.
Године 1835. ову школу је завршио и један од најзначајнијих песника српске књижевности Бранко Радичевић. Почетком 20. века , да би се обезбедили повољнији услови за рад школе, а имајући у виду оронулост старе зграде (из 1822. г.), Српска православна црквена општина је одлучила да подигне нову зграду у старом језгру Земуна. На простору између Бежанијске , Светосавске и Рајачићеве улице саграђена је у духу српског романтизма монументална једноспратница према плановима младог земунског инжењера Косте Атанацковића – Станишића.
Зграда је била једна од најлепших у граду и у њој је Српска школа радила до почетка Првог светског рата. Све време трајања Првог светског рата Српска школа је под окриљем народно- црквене аутономије сачувала национални и верски карактер и допринела организованијој заштити српских интереса у многонационалној монархији. Стварањем нове државе, Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца, настале су промене у раду и организацији основних школа. Српска школа је постала државна, а учитељи државни чиновници. Уведени су нови предмети по препоруци Министарства просвсете: српско-хрватско-словеначки језик, земљопис, познавање природе, телесне вежбе по соколском систему, ручни рад.
Све време трајања Првог светског рата Српска школа је под окриљем народно- црквене аутономије сачувала национални и верски карактер и допринела организованијој заштити српских интереса у многонационалној држави. Школа је радила до почетка Другог светског рата када је њене просторије запосела немачка војска, која је један део зграде претворила у затвор. До завршетка рата школа је променила неколико локација, али је радила и у условима окупације. Када су јединице НОВЈ ослободиле Земун 20.октобра 1944. г. школску зграду је заузела војска и за своје потребе је користила све до 1953. године.
Крајем 1953. г. Народни одбор општине Земун је донео одлуку да се у Дому Српске православне црквене општине отвори основна школа са називом Осмогодишња школа „Душан Вукасновић Диоген“. Настава је почела 1. фебруара 1954. г. у 15 одељења са приближно 800 ученика. Школа је самостално радила до 1969. г. када јој је 1. септембра припојена ОШ „Гоце Делчев“. У исто време смањиван је и број полазника у ОШ „Мајка Југовића“ која је основана 1949.г. и радила је у улици Тошин бунар бр. 17 те је и она припојена ОШ „Гоце Делчев“.
Од 1993. г. школа носи званични назив „Мајка Југовића“.
Овом приликом наш познати уметник Милић од Мачве даровао је школи графику, а наставница музичке културе Надежда Павићевић, у сарадњи са композитором Златаном Ваудом, компоновала је химну школе. Школа данас ради у згради која је саграђена 1899. г. према плановима архитекте
Јанка Холца.

Ова зграда је обликована у духу историцизма и тада владајуће сецесије.
У овој згради се налазила Градска девојачка школа, а касније је њене просторије користила Државна женска реална гимназија. Због свог значаја и архитектуре зграда је под заштитом државе као споменик културе.
Према постигнутим резултатима у настави, ваннаставним активностима и уређености брзо је стицала углед и постајала једна од најбољих просветних установа у Земуну и Београду.
Најзначајнија признања су: награда „Доситеј Обрадовић „ (1981. г.) - награда града Београда „за значајна достигнућа у области васпитно-образовног рада „ и прва колктивна Октобарска награда СО Земун (1970. г.) - награда за „остварене резултате у културно-васпитној функцији школе, а посебно за успешну организацију физичке културе и здравствене рекреације ученика“.
Успешан рад потврђују препуне витрине диплома, пехара, захвалница и плаката. У успехе убрајамо и наш школски лист „Реч Југовића“ који наставља традицију првог часописа „Наша реч“ , који је почео да излази 1958. г. Године 1986. на савезном конкурсу дневног листа „Политика „ лист „Наша реч“ је проглашен за најбољи школски лист.
Много љубави и знања је уложено да школа буде што боља и запаженија.