ОСНОВНА ШКОЛА "КНЕЗ СИМА МАРКОВИЋ"

Почетком септембра 2000 године навршило се педесет година од отварања Основне школе Барајево број четири, у засеоку Багрдан. Отварање основних школа на овим просторима трајало је више од 100 година, почев од 1843. године када је отворена школа у Баћевцу, до 1. септембра 1950. године, када је отворена основна школа у Багрдану. За протеклих педесет година постојања и рада ова мала школа, која је као самостална трајала само две године спајањем, припајањем и реорганизацијом школа израсла је у овако велику школу, у школу гигант за коју кажемо да је највећа у Србији, ако ни по чему другом, оно по величини и разуђености школског реона и удаљености подручних одељења од матичне школе. Школски реон се протеже од липовице до подножја Космаја и од Борачког до Парцанског виса са пречником већим од 20 км. Као и многе друге и ова школа је почела у приватној кући, у једној учионици са врло скромним намештајем. Једна учитељица радила је са 27 ученика у сва четири разреда, који су седели у пет скамија. Намештај и нешто учила позамљено је од школе у Бождаревцу. Применом прве реформе школства у Републици ова мала школа се спаја са тек отвореном Нижом гимназијом у Барајеву, која је почела са радом 17.09.1952. године са 192 ученика од првог до шестог разреда и пет наставника, од којих су четири били учитељи. До изградње школске зграде ова школа је радила у просторијама недовршеног Задружног дома у Багрдану, које нису одговарале потребама и захтевима школе.Јануара 1957 школа се уселила у нову зграду. Број ученика, одељења и наставника нагло расте, па је убрзо и ова зграда постала недовољна да прими све ученике. Десет година касније, у јануару 1968. године школа се уселила у ову данашњу, савремену и модерну школску зграду. Основна школа "Кнез Сима Марковић" је основана 1950. године под именом "Миодраг Вуковић-Сељак". У садашњој згради живи и ради од 1976. године, а од септембра 2004 под именом "Кнез Сима Марковић". У то време је својим простором задовољавала постојеће потребе, а својим радоми инфраструктуром служила као узор. Данас је недостатак простора основи проблем у функционисању наше школе, која је по много чему специфична. Школа функционише на 15 локација, а похађа је 1620 ученика, док наставу изводи 110 наставника. Овако разуђена структура подручних одељења у многоме отежава унутрашњу организацију рада школе. Матична школа са седиштем у Барајеву, има 1000 ученика, који похађају наставу у три смене, и у коју долазе ђаци - путници из 10 села барајевске општине.