ОСНОВНА ШКОЛА "ИСА БАЈИЋ"

рођен је у Кули, неколико десетина корака од канала, у кући на Великом шору, 10.августа 1878.године. Умро у Новом Саду 15. септембра 1915.године. ISA BAJIĆ je bio kompozitor, muzički pisac, pedagog, melograf, horovođa i organizator muzičkog života. Posle završene osnovne škole u Kuli, upisao se u Veliku srpsku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu i već sa sedamnaest godina napisao kompoziciju Укор koja se  u narodu peva pod nazivom "Где си душо, где си рано". Završio je Budimpeštansku muzičku akademiju i upoznao evropske muzičke tokove. Četrnaest godina je radio kao učitelj pevanja i pojanja u Великој српској православној гимназији u Novom Sadu ( danas Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj"). Radio je i dirigovao učeničkim horom, gudačkim i tamburaškim orkestrima. Kao muzički pisac objavljivao je tekstove u skoro svim časopisima i dnevnoj štampi tog vremena. Pokrenuo je Српски музички лист i, uz njega, notnu ediciju Српска музичка библиотека. Kao kompozitor koristi srpski narodni melos, zato mnoge njegove kompozicije i jesu u narodnom duhu. Recimo "Зрачак вири", " Јесен стиже, дуњо моја", " По градини месец сија"... Od pesama za horove ističu se "Загрљени слогом братском", "Винска песма", "Соколи", "Еј, ко ти купи"... Godine 1911. Bajić je komponovao jednu od prvih srpskih opera "Кнез Иво од Семберије". Pisao je operete i komade sa pevanjem "Сеоска лола", "Чучук Стана", "Максим Црнојевић"... Svojim neobičnim, sveobuhvatnim i neumornim zalaganjem Isidor Bajić je postavio temelje za procvat muzičkog života Novog Sada i Vojvodine, na kojima se kasnije osnivaju Opera, Vojvođanska filharmonija i Akademija umetnosti, čime i ovi naši prostori definitivno ulaze u tokove evropske muzičke kulture. Hvala neumornom Isidoru Bajiću Isi, čije ime ostaje zabeleženo zlatnim slovima u analima vojvođanske muzičke kulture.