Место: | Бољевци |
---|---|
Адреса: | Браће Кокар 5 |
ПТТ: | 11275 |
Општина: | Сурчин |
Телефон: | 8403454 |
Школска управа: | Београд |
Школски округ: | Град Београд |
Директор: | |
Телефон директора: | |
Телефон секретара: | |
Тип школе: | Основна школа |
Сајт: | http://osbrankoboljevci.znanje.info/ |
Први e-mail: | os-boljevci@yahoo.com |
Други e-mail: | |
Facebook: |
У Бољевцима је прва српска школа као ,,Вероисповедна општинска народна школа“ отворена 1763. године. Број ученика школске 1802/1803 се кретао око 37. До 1854. је било једно одељење, а касније 3 одељења. У Прогару, суседном селу, школа је почела са радом три године раније, дакле 1760, али први бројчани показатељи евидентирани су тек за 1802/03. годину, када је школа имала 17 полазника. Школа је радила под посебним условима кроз цео XИX век. Ове две школе су много година касније интегрисане у једну, данашњу школу, која носи име ,,Бранко Радичевић„.
Према црквеним записима у Бољевцима од 1770. године живи и словачка национална мањина. Њихова основна школа је овде почела са радом 1861. године.
Све ове народне школе су уредбом од 1774. године постале државне установе у којима се учила веронаука, читање, писање, рачун, упутство о поштеном животу и господарство и занатство. Школска обавеза почиње од навршене 6. и траје до 12. године живота. Стални надзор сеоских школа је вршио сеоски свештеник а привремени, школски надзорник.
1856. су уведене троразредне школе, а од 1871. године је наређено да све народне школе морају имати четири разреда, али да настава у њима траје 6 година, т ј. са двогодишњим првим и четвртим разредом. Тада се у школи учило читање и писање, рачун, земљопис, историја, домаћинство, повртарство, воћарство, цртање и гимнастика.
Српска и словачка школа су радиле одвојено у посебним зградама, које су се налазиле недалеко једна од друге, све до 1957. године, када је завршена и усељена нова зграда данашње школе у центру села. 1960. Прогар је добио осмогодишњу школу.
Изданак Бољевачке изумрле фамилије Радичевић је песник Бранко. У Бољевцима су рођени његови чукундеда Јефта, прадеда Глигорије, деда Стеван и отац Тодор. Бранко је код деде Стевана у Бољевцима проводио своје школске распусте. Ова линија породице Радичевић је нестала са трагедијом Илије Радичевића, који је са читавом породицом стрељан у Петроварадину 1914. године. Тако је опустела и угасила се кућа последњих Радичевића у Бољевцима. У то сећање, Основна школа, Библиотека и сеоско Културно уметничко друштво носе име песника Бранка Радичевића.