МУЗИЧКА ШКОЛА „МОКРАЊАЦ“ БГ - Београд

Улаз у Галис

Музичка школа Мокрањац  основана је 21.септембра 1899. године у Београду под називом Српска музичка школа.

Она је била прва и једина музичка школа у тадашњој Србији и данас је наша најстарија музичко-педагошка институција, изузетно значајна за развој музичког образовања, васпитања и музичке културе код нас.

Оснивач школе било је Београдско певачко друштво, једна од најважнијих институција културе у Србији друге половине XИX века, а за чланове Савета Школе и наставнике изабрани су Стеван Мокрањац, Станислав Бинички и Цветко Манојловић.

Први директор Српске музичке школе био је Стеван Стојановић Мокрањац који је ту дужност вршио све до своје смрти 29. 09 1914.године, а наставу је у почетку водило четири наставника: Стеван Мокрањац – теоријски предмети, Станислав Бинички – теоријски предмети и соло-певање, Цветко Манојловић – клавир, Јован Ружичка – виолина, којима су се касније придружили и Јован Зорко, виолина, Емил Сакс, виолина, Вићеслав Рендла, виолончело, контрабас, флаута, Милан Бузина, обоа и кларинет, Петар Коњовић, историја музике и шеф камерног ансамбла, као и бивши ђаци по повратку са студија из иностранства Јелена Докић, клавир, Стеван Христић, Иванка и Милоје Милојевић, Јован Мокрањац…

Делатност Школе је током ратних година 1914-1918. скоро замрла. На захтев окупационих власти назив школе био је промењен у Београдска музичка школа, а за директора је после смрти Стевана Мокрањца постављен Петар Крстић.

Између два рата Школа је стицала све већи углед, интересовање за музичко школовање у њој било је све веће, као и потреба за јавним музицирањем, тако да су ученици и професори често приређивали концерте који су били врло добро посећени. Назив школе поново је био Српска музичка школа, а уместо Петра Крстића за директора је постављен професор виолине Јован Зорко, који ће ову дужност обављати све до смрти 1942. године.

Са порастом броја ученика проширио се и наставнички колегијум професорима инструменталне и теоријске наставе, међу којима су значајна имена били: Коста Манојловић (ангажован 1919), Јосип Славенски (1924), Миховил Логар (1927), Јован Бандур (1931.), Предраг Милошевић (1932.), Љубица Марић (1939.), Светолик Пашћан (1940.), Ћирил Личар (1925), Ружа Винавер (1927.), Олга Михаиловић (1931), Алексеј Бутаков (1937), Божена Бандур, Јела Кршић (1940), Марија Михаиловић (1931) и други.

У читавом међуратном периоду професори су, иако у незавидном материјалном положају и неодговарајућим радним условима, били врло присутни у музичком животу Београда као извођачи, композитори и музички писци. Први концерти, прве музичке критике и први музички уџбеници су потекли од професора ове школе.

Прва послератна година – 1946. у време директора Алексеја Бутакова, од посебне је важности за Школу јер је тада понела име једног од својих оснивача, а то име носи и данас као Музичка школа Мокрањац.