МУЗИЧКА ШКОЛА "ИСИДОР БАЈИЋ"

Историјат Школе [флагаллерy гид=1] Као наставник појања у Централној основној школи, а надасве у Српској великој православној гимназији, где је, поред редовне наставе, припремао и компоновао за познате Светосавске беседе, водио је три школска хора и певачко друштво „Невен“, редовно сарађивао са Српским народним позориштем на компоновању и „музичком удешавању“ позоришних комада са певањем, Исидор Бајић је осећао и стални недостатак школованих музичара. И образована музичка публика, а Нови Сад ју је у то време заиста имао, захтевала је музику на вишем уметничком нивоу. Све то шватајући, Исидор Бајић је након дужег премишљања, договарања и планирања обнародовао своју намеру: Исидор Бајић је био њен први директор и наставник теоретских предмета, а остало стручно наставничко особље чинили су госпођа др-а Оскара Мајера, дипломирана учитељица певања; госпођица Олга Кенин, учитељица клавира; чувени виолиниста и музички критичар Емил (Милан) Сакс и госпођа Габријела Берић, позната пијанисткиња из Загреба. У Бајићевој Музичкој школи су школовани будући професионални музички уметници, али је васпитавана и публика, љубитељи музике. Тако је Нови Сад прелазио у ред „великих вароши“. Почетком Првог светског рата и прераном смрћу Исидора Бајића (15. септембар 1915.), школа је привремено престала са радом. Музичка школа (конзерваторијум) у Новом Саду „Од септембра ове године отвара се у Новом Саду Музичка школа (конзерваторијум). С погледом на велику добит и за варош као културни напредак, а и за нашу децу, која ће се стручним уметницима васпитавати у музичкој вештини, надамо се да ће наше грађанство радосно поздравити ову културну новину!” “Застава”, бр. 94, 15. мај 1909. године скола10 Бајићева Музичка школа, 1910. године Тако је отпочео рад Бајићеве музичке школе 01. септембра 1909. године! Била је то, после суботичке Музичке школе, тада једина стручна школа из области музике северно од Саве и Дунава. „Без икакве субвенције, без икакве помоћи,… постоји и ради музичка школа у Новом Саду. Низ добрих класичних концерата које ова школа редовно приређује…, најбоље сведочи да је рад у музичкој школи савремен и озбиљан. На свирању свих ученика огледа се озбиљан рад и спрема.“ “Застава”, бр. 28, 1913. године Исидор Бајић је био њен први директор и наставник теоретских предмета, а остало стручно наставничко особље чинили су госпођа др-а Оскара Мајера, дипломирана учитељица певања; госпођица Олга Кенин, учитељица клавира; чувени виолиниста и музички критичар Емил (Милан) Сакс и госпођа Габријела Берић, позната пијанисткиња из Загреба. У Бајићевој Музичкој школи су школовани будући професионални музички уметници, али је васпитавана и публика, љубитељи музике. Тако је Нови Сад прелазио у ред „великих вароши“. Почетком Првог светског рата и прераном смрћу Исидора Бајића (15. септембар 1915), школа је привремено престала са радом. Ратне последице утицале су и на мукотрпно и споро обнављање рада Музичке школе „Бајић“. „Са каквим тешкоћама се школа борила, то се данас не мозе шватити… Помоћи власти су биле мале и да су се зачеци развили у тако значајну установу каква је данас Музичка школа „Исидор Бајић“ у Новом Саду, може се захвалити само истрајности и далековидости тадашњих наставника…“ Катица Панић Године 1919, покренуто је питање оснивања институције која би требало да обнови музичку активност Новог Сада и то у духу идеја Исидора Бајића. Тако је, на иницијативу Владимира Каракашевића, већ идуће 1920. године основано Музичко друштво са задатком да сакупи новосадске пријатеље музике, аматере и професионалце ради унапређивања националне уметности. И поред несебичног труда чланова Управе Музичког друштва Новог Сада, Музичка скола „Бајић“ почиње са радом тек 1927. године и, одобрењем Министарства просвете, постаје прва полудржавна музичка школа. скола-29 Музичка школа “Исидор Бајић”, 1929. године Многобројни проблеми пратили су и доводили у питање рад школе, све до 1930. године када на место директора долази Светолик Пашћан-Којанов, тада већ познати диригент, композитор и музички писац. Период драгоценог препорода наступа 1936. када је за директора постављен Рикард Шварц. Године 1941. у школу је уписано чак 210 ученика (!), али је успешан рад опет прекинут због Другог светског рата. „У препуној сали, у присуству великог броја угледних личности, ученици ове школе доказали су са коликом амбицијом раде на остварењу свог циља и да школу својим радом подигну до још већег нивоа.“ “Дан”, 27. април 1939.године Убрзо после ИИ светског рата, а на предлог Просветног одељења Команде места, ангажован је Милутин Ружић да организује и окупи наставно особље како би Музичка школа „Бајић“ почела са радом. Стари, проверени кадрови: Милица Моч, Антон Тот, Арсен Трива, Јелена Касовиц, Петар Бингулац, Карл Кромбхолц … уз млађе: Антона Еберста, Николу Петина, Душана Стулара, Рудолфа Бручија и многи други вредни, стручни и предани музички педагози отпочињу нови успешни период рада 1952 Колектив сколе из 1952. године Број ученика се стално повећава, као и наставни кадар. После дугогодишњих проблема око просторија за одржавање наставе и бројних селидби, 1953. године школа је коначно смештена у Његошевој 9, где се и данас налази. Доласком композитора Рудолфа Бручија „на чело“ школе, уследиће двадесетогодишњи период сталног унапређивања наставе и обогаћивања фонда инструмената, плоча, нота. 19756 Наставничко веће сколске 1975/76. године Резултати су уочљиви из године у годину. Ни после једног века од оснивања, ова образовно-васпитна стручна установа није изневерила идеје свог оснивача. Јос значајније од континуитета постојања јесте чињеница да су Музичка школа „Исидор Бајић“, њени ученици и професори вец годинама професионално изузетно успешни, да су на домаћим и иностраним такмичењима углавном овенчани наградама и признањима за успешне интерпретације и педагошка достигнућа. За квалитет су заслужни пре свега врхунски педагози које је и некада и данас школа окупљала међу својим кадровима, а који су и своја извођачка искуства и сазнања из стручне области несебично преносили на своје ученике. Стога су ђаци Музичке школе „Исидор Бајић“ присутни не само у такмичарским дисциплинама разноврсних смотри, сусрета, такмичења и фестивала, већ су и саставни део музичког живота Новог Сада. Скоро сваке недеље током читаве године, музичка достигнућа ученика могу да чују посетиоци поетских вечери, промоција, отварања изложби и других разноврсних културних манифестација, али и оних који прате концертну делатност како у Свечаној сали Музичке школе, тако и у другим концертним просторима Новог Сада. Из године у годину, деценијама, па тако читав ЈЕДАН ВЕК …